Једни тргују, други гладују

Крагујевац – Социјални немири, протести отпуштених радника и претње избезумљених појединаца да ће се спалити испред општинске управе... Крагујевац је ваљда последњи град у земљи у коме се тако нешто још увек може видети и чути. Актуелна дешавања у "српском Детроиту" подсећају на Србију 1990-их. У понедељак су због најављеног гашења фирме штрајковали бравари и вариоци са "Заставиног" Завода за запошљавање и образовање, а данас ће се, како су најавили, окупити испред зграде локалног парламента. Ту већ годину дана проси инжењер агрономије и бивши таксиста Александар Саша Накић. И они и он траже посао, а посла нема.

"Не бих штрајковала да могу негде да се запослим. Одмах бих узела отпремну и отишла из ЗЗО. Али ко ће мене да прими са педесет и кусур година, кад посла нема ни за младе" – тако на ствари гледа Невенка Ђусић, "технолошки вишак" из 2001. "Ако ми не дају посао, запалићу се овде" – поручују градској власти седамдесеттрогодишњи Накић. 

Чекајући боље дане

На евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање је око 25.000 Крагујевчана. Директор најмногољудније "фирме" у граду Радиша Богићевић саопштио је пре неколико месеци суморне претпоставке које, како је рекао, говоре да би до краја године "још око осам до десет хиљада људи могло остати без радног места". Поменуо је ЗЗО са више од 4.000 радника, вишкове у "Казимиру", "Србији", "Филипу", предузећима која би могла отићи у стечај, као и прекобројне у јавном и комуналном сектору.

"Незапосленост је највећи проблем Крагујевца", каже градоначелник Верољуб Стевановић у разговору који смо с њим водили пре неколико дана. Својим суграђанима, међутим, поручује да долазе бољи дани.

Очекивања су, каже он, да ће "Застава" после споразума са "Фијатом" и "Опелом" лакше пронаћи стратешког партнера. Ту су и индустријске зоне, "Меркатор" почиње да гради свој трговински центар...

Према Стевановићевим речима, Крагујевац доживљава инвестициону експанзију о чему, како каже, говори и раст цена некретнина и грађевинског земљишта. За то наводи и конкретне примере, па каже да је почетна цена за један ар плаца у приграду, који инвеститорима нуди локална управа, сада 18.000 евра, те да је квадрат новоградње са 1.000 "скочио" на 1.300 евра. 

Али док бизнисмени тргују, дотле социјални случајеви иду "на казан".

Изнуђена сналажљивост

Народна кухиња, која ради у оквиру Црвеног крста, сваког дана подели 600 оброка и нахрани 260 породица, а школарцима чији родитељи немају да плате, свакодневно обезбеђује 3.000 ужина. У Крагујевцу има око хиљаду корисника сталне материјалне помоћи, а Центру за социјални рад сваког месеца стигне око 300 захтева за једнократну помоћ.

Према речима Славице Савељић, главног стручњака за социјалну политику, Крагујевац је град који у Србији највише издваја за "социјалу", у односу на висину буџета. Ове године је обезбеђено 167 милиона динара, што је три пута више него пре три године, али наша саговорница истиче да је новац највећим делом утрошен на подизање нивоа социјалних услуга.

С обзиром на ове податке, није чудо што Крагујевчани само за порез на имовину и комуналије дугују невероватних 25 милиона евра. Ако се томе додају и кредити, које овде немилице издаје више од тридесет филијала светских банака, јасно је да становницима града на Лепеници, у коме су се некад куће градиле само од плате а "југо" куповао као од шале, сада прети "дужничко ропство".

Не желећи да им се то деси, многи радници "Заставе" су још 2001, када је почело реструктурирање предузећа, узели отпремнине, вратили дугове и запослили се у приватним фабричицама обуће, које су тада отваране у великом броју. Сматрали су да нису погрешили, а онда су у Крагујевац почеле да пристижу ципеле из Кине. Картонске, али изгланцане и по цени од 150 динара. Тако је овде и тај бизнис почео да се гаси.

Неки су се другачије снашли, а по чаршији колају разноразне приче о изнуђеној домишљатости Крагујевчана. У једној од њих се наводи како је један од радника "Заставе" одлучио да узме отпремнину тек када је обезбедио посао у добростојећој комуналној фирми. За ту услугу, директору је, тако се прича, дао трећину своје отпремнине, негде око 3.000 евра.

Бране Карталовић

--------------------------------------------------------------------------

Градоначелник и амбасадор на списку ЗЗО-а

Крагујевац – Међу запосленима у фирми "Застава запошљавање и образовање" (ЗЗО), који су прекјуче започели протесте у Крагујевцу због одлуке владе о укидању тог друштва 1. септембра, највише је квалификованих и неквалификованих радника – 1368.

Са средњом стручном спремном евидентирано је 945 радника, а на списку се налазе и 322 са високим и вишим образовањем, као и три магистра, рекла је Танјугу, на основу евиденције запослених од 15. маја, директорка тог друштва Вишња Јовановић.

Када је у питању дужина стажа, 36 запослених има стаж шест година, управо онолико колико друштво постоји. Гледано по старосној структури, највише чланова ЗЗО-а има између 46 и 60 година.

Када је реч о младима, рекла је Јовановићева, то су они који су у "Заставу" дошли непосредно пред формирање ЗЗО-а и зато су, практично, само после неколико месеци стекли право на "апанажу" која им се редовно исплаћује из републичког буџета.

Занимљиво је да су на списку радника ЗЗО-а некада били и први човек Крагујевца Верољуб Стевановић, као и бивши потпредседник владе и касније амбасадор у Ираку Срба Васовић који је по истеку тих функција у ЗЗО-у стекао услов за пензију.

Према њеним речима, у ЗЗО-у је било неколико директора, од којих су неки враћени у фабрику на посао, а други су, пак, нашли "ухлебљење" на другим значајним функцијама у граду.

Јовановићева је потврдила да су радници са евиденције јуче примили зараде за јул. Њих 4.100 од укупно 4.412 добило је по 11.176 динара, док су преостали са вишом стручном спремом добили 20.000 динара па и више.

Радници Друштва који су у међувремену одбили да прихвате посао који им је био понуђен добили су отказ и таквих је, рекла је Јовановићева, било 139.

Иначе, на евиденцији ЗЗО-а налазе се радници из свих "Заставиних" погона широм земље, а у већини су из Раче – 112, Пећи – 88, Рашке – 73, Београда – 32, затим из Баточине, Свилајнца, Кнића, Сомбора, Великог Градишта, Сурдулице, Белушића, Ресавице...

Танјуг