Jedni trguju, drugi gladuju

Kragujevac – Socijalni nemiri, protesti otpuštenih radnika i pretnje izbezumljenih pojedinaca da će se spaliti ispred opštinske uprave... Kragujevac je valjda poslednji grad u zemlji u kome se tako nešto još uvek može videti i čuti. Aktuelna dešavanja u "srpskom Detroitu" podsećaju na Srbiju 1990-ih. U ponedeljak su zbog najavljenog gašenja firme štrajkovali bravari i varioci sa "Zastavinog" Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, a danas će se, kako su najavili, okupiti ispred zgrade lokalnog parlamenta. Tu već godinu dana prosi inženjer agronomije i bivši taksista Aleksandar Saša Nakić. I oni i on traže posao, a posla nema.

"Ne bih štrajkovala da mogu negde da se zaposlim. Odmah bih uzela otpremnu i otišla iz ZZO. Ali ko će mene da primi sa pedeset i kusur godina, kad posla nema ni za mlade" – tako na stvari gleda Nevenka Đusić, "tehnološki višak" iz 2001. "Ako mi ne daju posao, zapaliću se ovde" – poručuju gradskoj vlasti sedamdesettrogodišnji Nakić. 

Čekajući bolje dane

Na evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 25.000 Kragujevčana. Direktor najmnogoljudnije "firme" u gradu Radiša Bogićević saopštio je pre nekoliko meseci sumorne pretpostavke koje, kako je rekao, govore da bi do kraja godine "još oko osam do deset hiljada ljudi moglo ostati bez radnog mesta". Pomenuo je ZZO sa više od 4.000 radnika, viškove u "Kazimiru", "Srbiji", "Filipu", preduzećima koja bi mogla otići u stečaj, kao i prekobrojne u javnom i komunalnom sektoru.

"Nezaposlenost je najveći problem Kragujevca", kaže gradonačelnik Veroljub Stevanović u razgovoru koji smo s njim vodili pre nekoliko dana. Svojim sugrađanima, međutim, poručuje da dolaze bolji dani.

Očekivanja su, kaže on, da će "Zastava" posle sporazuma sa "Fijatom" i "Opelom" lakše pronaći strateškog partnera. Tu su i industrijske zone, "Merkator" počinje da gradi svoj trgovinski centar...

Prema Stevanovićevim rečima, Kragujevac doživljava investicionu ekspanziju o čemu, kako kaže, govori i rast cena nekretnina i građevinskog zemljišta. Za to navodi i konkretne primere, pa kaže da je početna cena za jedan ar placa u prigradu, koji investitorima nudi lokalna uprava, sada 18.000 evra, te da je kvadrat novogradnje sa 1.000 "skočio" na 1.300 evra. 

Ali dok biznismeni trguju, dotle socijalni slučajevi idu "na kazan".

Iznuđena snalažljivost

Narodna kuhinja, koja radi u okviru Crvenog krsta, svakog dana podeli 600 obroka i nahrani 260 porodica, a školarcima čiji roditelji nemaju da plate, svakodnevno obezbeđuje 3.000 užina. U Kragujevcu ima oko hiljadu korisnika stalne materijalne pomoći, a Centru za socijalni rad svakog meseca stigne oko 300 zahteva za jednokratnu pomoć.

Prema rečima Slavice Saveljić, glavnog stručnjaka za socijalnu politiku, Kragujevac je grad koji u Srbiji najviše izdvaja za "socijalu", u odnosu na visinu budžeta. Ove godine je obezbeđeno 167 miliona dinara, što je tri puta više nego pre tri godine, ali naša sagovornica ističe da je novac najvećim delom utrošen na podizanje nivoa socijalnih usluga.

S obzirom na ove podatke, nije čudo što Kragujevčani samo za porez na imovinu i komunalije duguju neverovatnih 25 miliona evra. Ako se tome dodaju i krediti, koje ovde nemilice izdaje više od trideset filijala svetskih banaka, jasno je da stanovnicima grada na Lepenici, u kome su se nekad kuće gradile samo od plate a "jugo" kupovao kao od šale, sada preti "dužničko ropstvo".

Ne želeći da im se to desi, mnogi radnici "Zastave" su još 2001, kada je počelo restrukturiranje preduzeća, uzeli otpremnine, vratili dugove i zaposlili se u privatnim fabričicama obuće, koje su tada otvarane u velikom broju. Smatrali su da nisu pogrešili, a onda su u Kragujevac počele da pristižu cipele iz Kine. Kartonske, ali izglancane i po ceni od 150 dinara. Tako je ovde i taj biznis počeo da se gasi.

Neki su se drugačije snašli, a po čaršiji kolaju raznorazne priče o iznuđenoj domišljatosti Kragujevčana. U jednoj od njih se navodi kako je jedan od radnika "Zastave" odlučio da uzme otpremninu tek kada je obezbedio posao u dobrostojećoj komunalnoj firmi. Za tu uslugu, direktoru je, tako se priča, dao trećinu svoje otpremnine, negde oko 3.000 evra.

Brane Kartalović

--------------------------------------------------------------------------

Gradonačelnik i ambasador na spisku ZZO-a

Kragujevac – Među zaposlenima u firmi "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" (ZZO), koji su prekjuče započeli proteste u Kragujevcu zbog odluke vlade o ukidanju tog društva 1. septembra, najviše je kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika – 1368.

Sa srednjom stručnom spremnom evidentirano je 945 radnika, a na spisku se nalaze i 322 sa visokim i višim obrazovanjem, kao i tri magistra, rekla je Tanjugu, na osnovu evidencije zaposlenih od 15. maja, direktorka tog društva Višnja Jovanović.

Kada je u pitanju dužina staža, 36 zaposlenih ima staž šest godina, upravo onoliko koliko društvo postoji. Gledano po starosnoj strukturi, najviše članova ZZO-a ima između 46 i 60 godina.

Kada je reč o mladima, rekla je Jovanovićeva, to su oni koji su u "Zastavu" došli neposredno pred formiranje ZZO-a i zato su, praktično, samo posle nekoliko meseci stekli pravo na "apanažu" koja im se redovno isplaćuje iz republičkog budžeta.

Zanimljivo je da su na spisku radnika ZZO-a nekada bili i prvi čovek Kragujevca Veroljub Stevanović, kao i bivši potpredsednik vlade i kasnije ambasador u Iraku Srba Vasović koji je po isteku tih funkcija u ZZO-u stekao uslov za penziju.

Prema njenim rečima, u ZZO-u je bilo nekoliko direktora, od kojih su neki vraćeni u fabriku na posao, a drugi su, pak, našli "uhlebljenje" na drugim značajnim funkcijama u gradu.

Jovanovićeva je potvrdila da su radnici sa evidencije juče primili zarade za jul. Njih 4.100 od ukupno 4.412 dobilo je po 11.176 dinara, dok su preostali sa višom stručnom spremom dobili 20.000 dinara pa i više.

Radnici Društva koji su u međuvremenu odbili da prihvate posao koji im je bio ponuđen dobili su otkaz i takvih je, rekla je Jovanovićeva, bilo 139.

Inače, na evidenciji ZZO-a nalaze se radnici iz svih "Zastavinih" pogona širom zemlje, a u većini su iz Rače – 112, Peći – 88, Raške – 73, Beograda – 32, zatim iz Batočine, Svilajnca, Knića, Sombora, Velikog Gradišta, Surdulice, Belušića, Resavice...

Tanjug