Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медени месец српске владе

Медени месец српске владе
Бурни преговори и идиличан почетак: министри Владе Србије полажу заклетву (Фото Бета)

Друга влада Војислава Коштунице формирана је у "минут до дванаест" (тачније, пола сата пред истицање Уставом прописаног рока), али мучни преговори о владајућој коалицији као да су заборављени одмах по полагању заклетве у Скупштини Србије 15. маја. У првих сто дана влада Демократске странке, Демократске странке Србије, Г17 плус и Нове Србије у јавности је деловала као прилично стабилна екипа, са јасно одређеним задацима које је сваки "играч" поштовао.

Стари политички противници Велимир Илић и Драган Ђилас и Божидар Ђелић и Млађан Динкић уласком у владу "закопали су ратне секире", а и Драган Јочић и Драган Шутановац, који су се уочи избора владе надметали за место министра унутрашњих послова, као да су нашли формулу за успешно функционисање у заједничкој влади - бар за сада. И да није било спорења последњих недеља у вези са уговором о концесији за изградњу аутопута Хоргош-Пожега и оштре реторике ДСС-ових министара о покушају стварања НАТО државе на једном делу наше територије, на коју је упозорила Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а у Скупштини Србије, прво тромесечје ове владе могло би се назвати и њеним меденим месецом.

Социолог Јово Бакић сматра да су трзавице око Косова "више представа за јавност". "Кад, на пример, шеф посланичке групе ДС-а говори о прејаким изјавама о стварању НАТО државе на Косову, то је више порука оном делу јавности који гласа за ДС. Она више каже ′ми не мислимо тако′, него што критикује министре из ДСС-а", истиче Бакић за "Политику".

Према његовим речима, влада је била доста спора, али се полако помера напред. Како каже, није се ни могло очекивати да ради другачије и брже, с обзиром на њен састав и на то да је премијер "спор човек".

Сто дана владе је сутра, а неки министри су оцене о раду својих ресора у претходном периоду већ дали. Из онога што су рекли, али и према незваничним информацијама из странака које чине владу, рекло би се да коалициони партнери нису незадовољни досадашњим односима и оним што су постигли.

Прва три месеца рада Владе Србије обележени су наставком преговора о придруживању ЕУ (13. јуна), одлагањем решавања статуса Косова, односно почетком нових преговора о јужној покрајини, као и изручивањем Хашком трибуналу двојице важних оптуженика. Они, пак, нису ухапшени на територији Србије (по званичним саопштењима), генерал Здравко Толимир ухапшен је у Републици Српској, а Властимир Ђорђевић у Црној Гори. Обе акције хапшења су изведене у сарадњи локалних полиција и служби безбедности са МУП-ом Србије и БИА-ом.

За првих сто дана владе забележено је и хапшење дела "дуванске мафије", расписивање потернице за Станком Суботићем Цанетом, хапшење бившег тужиоца Радета Терзића... Укинут је порез на куповину првог стана, смањен је порез за компјутере, усвојене су субвенције за земљораднике од по сто евра по хектару обрадиве земље, али су овог лета поскупели хлеб, месо и млеко.

Ипак, наредни период доноси нова искушења. Коалициони споразум још није потписан, подела функција у највећим јавним предузећима још није обављена, не зна се ни колико ће садашњи шеф Безбедносно-информативне агенције Раде Булатовић (кадар ДСС-а) остати на тој функцији (током преговора о формирању владе то место је било једна од највећих препрека за договор), као ни то на који начин ће бити регулисан останак актуелног гувернера НБС Радована Јелашића на том месту.

У владајућој коалицији још нема ни договора да ли ће на председничке изборе изаћи са једним заједничким или са више кандидата, а не зна се ни хоће ли заједно наступати на локалним изборима.

За Горана Николића, стручног сарадника Привредне коморе Србије, рад Владе Србије у првих 100 дана био је изнад очекиваног, а на скали од један до пет влада би заслужила оцену четири.

За највећи економски успех Владе Србије у првих 100 дана Николић сматра раст бруто домаћег производа, који ће, по његовом мишљењу, ове године бити један од највећих у региону. Позитивно је оценио и раст удела гринфилд инвестиција, које тренутно чине око 30 одсто у укупном страном улагању. Међу успехе владе он је сврстао и раст продуктивности, као и заустављање пада запослености. Николић очекује да би крајем године и кредитни рејтинг земље могао да се побољша.

Као највеће проблеме економије земље, а тиме и владе, он је истакао дефицит текућег плаћања и повећање тражње, што је последица раста јавне потрошње, али и раста плата у приватном сектору.

Стручни сарадник ПКС мисли да су критике владе због предимензионираног буџета преоштре, јер плате у јавном сектору нису могле да се смање, а ни Национални инвестициони план није могао да се укине.

Према његовим речима, влада има велике потенцијале, под условом да након окончања два главна проблема земље - решавање статуса Косова и Метохије и сарадње са Хашким трибуналом, остане јединствена.

Садашња влада је тренутно најбоље могуће решење за Србију, с обзиром на околности у којима се земља налази, закључио је Николић.

Опозиција, међутим, готово да нема лепе речи за владу. Тако је генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић оценио јуче да криминал и корупција никада нису достигли тако висок степен као што је данас у време владе Војислава Коштунице и Божидара Ђелића.

Вучић је агенцији Бета рекао да је влада Коштуница-Ђелић показала да нема јасну политичку стратегију о Косову, да нема јасан однос према НАТО-у нити према "нашим руским партнерима". "Тежак економски положај грађана, све веће сиромаштво, нарастајућа корупција и криминал сигурно нису препорука и свакако не добра оцена за рад владе Коштуница-Ђелић", навео је генерални секретар СРС-а.

Социјалиста Жарко Обрадовић је истој агенцији рекао да је "једина добра ствар коју је влада урадила рад око Косова, али нажалост и у вези са тим у протеклих неколико дана дошло је до подељености тако да се и тај проблем доводи у питање".

Потпредседник СПС-а оценио је да је лоша и затвореност владе за јавност и неспремност да се изађе у сусрет неким питањима, наводећи пример доступности уговора о концесији на изградњу аутопута Хоргош-Пожега и упитао зашто је јавност неколико месеци замајавана о томе да ли тај документ може бити доступан јавности ако је све транспарентно, јасно и јавно, и ако постоји сагласност свих за објављивање тог уговора.

Б. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.