Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Регионалисти покрећу „Савез за Србију”

Регионалисти покрећу „Савез за Србију”
Илустрација Новица Коцић

Има ли Српска напредна странка опозицију? Мало је странака прошло изборни цензус, али се посланици Демократске странке и Нове демократске странке, са изузетком потпредседника ДС-а Борислава Стефановића, лидера Нове Странке Зорана Живковића и још неколико посланика, изгледа труде да буду што неприметнији. Политичка критика рада премијера Александра Вучића и његовог тима своди се на „оштра” саопштења Демократске странке, па је потпредседник ДС-а Горан Јешић приметио да данас има више опозиционог потенцијала на друштвеним мрежама него у опозицији.

Њихова немоћ видела се приликом недавних катастрофалних поплава када је изостала реакција ДС-а и НДС-а на ароганцију појединих представника власти. Промене у врху ДС-а још једном су отвориле питање евентуалног удруживања опозиције у такозвани демократски блок. Аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да би најаве лидера ДС-а Бојана Пајтића биле реалне само уколико се појаве нека нова лица, свежих политичких идеја и решења, а не да се губи време у превазиђеним концептима.

Борислав Стефановић, потпредседник ДС-а, каже да процес укрупњавања на демократском блоку неће зависити од политичких лидера, који и немају шта ново да понуде, а тај политички концепт ионако је превазиђен. Он сматра да демократски фронт треба да окупља људе без обзира на страначку припадност.

„Треба разговарати и са Новом странком, ЛДП-ом, НДС-ом и регионалистима, али било какво обједињавање које би подразумевало заједничко појављивање на бини са Душаном Петровићем, Борисом Тадићем, Вуком Јеремићем апсолутно је нереално. То никако не би била сентиментална коалиција или скуп ветерана. Ново време подразумева и нов одговор који ће окупити шири круг људи неоптерећених лидерским сујетама и зађевицама из прошлости и у томе видим излаз из ситуације у којој се опозиција сада налази”, истиче Стефановић.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оцењује да данас у Србији није лако бити опозиција и да је лицемерно то не констатовати.

„У многим аспектима данас је теже бити опозиција него пре двадесетак година. Њихов положај у медијима, сатанизација и криминализација у таблоидима су баласт који је данас вероватно тежи него  у време под Милошевићем”, уверава Вукадиновић.

Он ипак очекује да ће пре или касније неминовно доћи до неке врсте обједињавања, али да претходно опозиција мора грађанима да каже око чега се окупља или против чета се бори. Вукадиновић сматра да би регионалисти могли да буду стожер будуће опозиције, јер ДС и НДС имају проблема са идејама и недостатком новца.

Озбиљно уједињавање опозиције покренули су управо регионалисти на неформалном састанку пре неколико дана у Крагујевцу, на коме су били лидери Заједно за Шумадију Верољуб Стевановић и Саша Миленић, лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић и регионални лидери бившег УРС-а Бошко Ничић из Зајечара, Владан Васић из Пирота и Милан Ђокић из Књажевца. Како „Политика” сазнаје, они ће следеће недеље оформити „Савез за Србију” који ће у почетку објединити регионалне покрете, а позив да му се прикључе добиће и ДС и ЛДП.

„Свим политичким партијама које нису прошле цензус, али и опозиционим странкама у Скупштини Србије понудићемо разговор о заједничком наступу. Циљ је да заједно створимо широки опозициони фронт који ће понудити алтернативу политици коју води СНС”, каже један од лидера регионалиста.

Либерали су спремни да подрже ову иницијативу, јер како каже Јован Најденов, портпарол ЛДП-а, у ситуацији у којој се земља налази нико нема право да ма кога искључи из било којих разговора.

„Сада је најважније стварање политичке равнотеже СНС-у, јер ниједна странка не може решити све проблеме који су пред нама”, закључио је Најденов.

Д. Спаловић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.