Неки нови Руси

Према најновијим подацима истраживачког центра „Левада”, свега 49 процената Руса знају какав празник су славили прошлог четвртка, 12. јуна. Пре осам година, приликом сличног испитивања, тачан одговор на исто питање дало их је свега 23 одсто.

Подсетимо, Русија је 12. јуна са великом помпом обележила догађај од пре 24 године када је, по распаду Совјетског Савеза, потписана историјска декларација о суверенитету нове републике назване –Руска Федерација.

Било је то још увек смутно време, препуно драматичних догађаја и крај „највеће геополитичке катастрофе 20. века” (како је слом СССР-а назвао шеф руске државе Владимир Путин).

Судећи по даљем току догађаја, био је у праву. Јер Русија се под првим председником Борисом Јељцином претворила у карикатуру од државе, у којој су завладали: криминал, општа пљачка и корупција. У којој је свако могао да ради шта хоће и где је једна мала група људи за себе приграбила, практично, сва богатства, довевши огромну већину суграђана на ивицу егзистенције. Доскорашњи савезници из „Варшавског пакта” један за другим, убрзано су, милом или силом, прелазили у табор НАТО-а...

Али од 2000. ствари су почеле да се мењају и данас је Русија поново једна од најмоћнијих држава света.

Како је изјавио председник Путин: „Све дубље схватамо значење овог дана (12. јуна), не толико у смислу демократских промена које су се десиле током историје Русије, него и да проценимо тежину многовековног развоја у нашој историји. Дужни смо да у тој историји ценимо сваку етапу, схватимо њену сложеност, тешкоће и успехе на том путу. Дужни смо да испоштујемо све генерације наше земље. Само захваљујући њиховим напорима и одлучности стварана је Русија.”

У сваком случају овогодишњи Дан Русије прошао је велелепно, са многобројним парадама, концертима, позоришним представама, сликарским изложбама... Свечано је било и на недавно поново присаједињеном Криму. У Њујорку је 50 младих Руса промарширало Бруклинским мостом. А у једном тренутку у Москви је развијена и највећа до сада направљена застава РФ, величине 1.052 квадратна метра!

Али, вратимо се социолошким испитивањима: шта грађани уопште знају о Дану Русије?

Прво што треба имати на уму јесте то да је током 24 протекле године изникла потпуно нова, високошколована генерација младих која није ни доживела доба СССР-а и која је расла и развијала се уз митове о лаком и брзом богаћењу и корупцији као начину опстанка. Такође, захваљујући развоју електронских медија, утицај Запада на ову генерацију био је далеко већи него на њихове родитеље. И то у свим друштвеним сферама, од политике до уметности. Религија се вратила у давне предсовјетске токове.

Путовање у иностранство, поготово она на запад Европе, па и у САД, није више било недостижан сан. Променио се начин размишљања, прагматичност је заменила идеологију. Стасали су неки нови Руси који на прошлост гледају из перспективе 24 године мира и раста стандарда.

Не чуди стога што су „патриотски историјски подаци” некако гурнути у страну у данима када је земља кренула у истинску политичко-економску офанзиву. А то подразумева недавно потписани договор о пословној сарадњи са Кином (400 милијарди долара), потом и Евроазијски споразум (ЕАЕС) склопљен са Белорусијом и Казахстаном, такође од изузетног стратешког значаја за државе потписнице. Изузетно успешан боравак руских званичника у Северној Кореји такође је најавио нову политику Кремља, барем када су у питању пословни партнери.

Далеко од тога да се Русија после 24 године претворила у рај на земљи. Али већ и сама чињеница да млади стручњаци који траже посао у Москви не пристају на почетну плату мању од 2.000 америчких долара сведочи какве су се промене десиле у протеклом периоду.

Ипак, како се каже, „Москва није цела Русија”. Благодети престонице ништа не значе онима који живе на далеком северу или у азијском делу земље, негде иза источних обода Урала. Кавкаски део, увек на ивици ратних инцидената, такође не спада у делове државе у којима царују мир и благостање...

Прославе попут Дана Русије најбоља су прилика да се надлежни подсете да у њиховој великој земљи живе и људи који раде од јутра до вечери не би ли успели барем да прехране себе и своје најближе. Прилика за улагања у полунасељене просторе има и превише, потребно је само, што би се рекло – „повући ногу”. А то је већ посао државе. Не као споредна делатност већ као озбиљан пројекат.

Пре отприлике пола године у медијима је објављена прича о једном Кинезу који је у кинеској банци подигао зајам, изнајмио део руске земље на годину дана, засејао соју и када је продао летину имао је довољно пара да врати комплетан зајам и да се похвали чистом зарадом од 15.000 долара.

Моћ Русије је управо у том до сада ненасељеном делу земље богатом минералима, енергентима и огромним подручјима за развој пољопривреде. Уз добру сарадњу са суседима цео посао би могао да се обави ефикасно и квалитетно. Уосталом, сигнали који стижу споља, посебно са истока, најбољи су доказ заинтересованости за привредну сарадњу са Русијом.

Свечаност уприличена у Москви у четвртак била је прилика и да се најумнијим представницима руског друштва поделе заслужена признања. Другим речима, интелектуални капацитети за стварање „нове” Русије и те како постоје. Рекло би се да постоји и политичка воља. Нажалост, лоповлук безакоње и корупција и даље су сувише дубоко укорењени у руско друштво да би могли бити разбијени једним ударом. За то је потребно време. Али, то је задатак за генерацију нових Руса која се спрема да ускоро у своје руке преузме кормило земље.