За један индекс – "два југа"

Косовска Митровица – Када би се извела нека уопштена калкулација, један студент, за четири године редовног студирања, кошта најмање колико и два нова Заставина "југа". Ирена Павловић из Крушевца, која је недавно дипломирала на Природно-математичком факултету у северном делу Косовске Митровице, вели да јој је за школовање годишње било потребно најмање 2.000 евра и поред тога што је становала у Студентском дому где је месечно за храну и смештај плаћала само 3.800 динара. Тачније, за лежај у соби Бе категорије Студентског центра морала је да издвоји 1.100 динара, док је за исхрану месечно плаћала 2.700 динара.

Ирена наводи да јој је годишње било потребно око 16.000 динара за уџбенике, с тим што су студенти често фотокопирали књиге и тако били поштеђени већих издатка. Овај дипломирани студент каже да су и она и њени другари са факултета углавном скромни па су се, када је у питању гардероба, обућа, али и "пропратне" ствари, углавном опредељивали за оно што је јефтино.

– Многи од мојих колега су радили и студирали. И поред тога што су били оптерећени наставним програмом, трудили су се да сваки слободни тренутак искористе да зараде за џепарац, и бар колико-толико растере буџет својих родитеља – каже Ирена Павловић, наводећи да је њена генерација прва која је уписала смер туризма па тако нема увид у то колико би евентуално коштале стручне екскурзије организоване на нивоу факултета. Како не би заостајали за својим колегама у већим универзитетским центрима, Ирена и студенти са њене групе сами су организовали путовања, односно екскурзије по Космету, где су пут, али и дневни трошак, плаћали из свог џепа.

Као добар студент (просек 8,8), Ирена је била поштеђена плаћања уписа године и пријава испита за шта би јој годишње требало бар још око 5.000 динара. Она каже да су у прилици да јефтиније прођу сви студенти чији је просек већи од 8,5.

Добар студент је и Никола Гвоздовић, који живи у Косовској Митровици са родитељима, а студира на Грађевинском факултету у овом граду. На јесен ће уписати трећу годину, а за сада је редовно и са добрим успехом полагао испите. Он, иако је на буџету, ипак мора да одвоји за упис године 620 динара, за оверу семестра 520, за пријаву испита 120 динара. Када су у питању књиге, најјефтинији је, рецимо, уџбеник из биологије који кошта око 500 динара, а најскупља је збирка из геодезије, за коју студенти морају да издвоје око 10 евра или нешто више од 800 динара.

– Ми смо вероватно међу малобројним студената којима је дозвољено да фотокопирају књиге. Мало нас је у групи па можемо да размењујемо уџбенике, и често се деси да једну књигу користе два студента. Иначе, фотокопирање у граду је упола јефтиније него на факултету – каже Никола Гвоздовић, који, као и остали студенти Приштинског универзитета, своје жеље успева да сведе на минимум. Он истиче да је прибор који он користи (лењири, шестари, рапидографи) скуп и кошта га годишње бар 5.000 динара...

Никола, као и већина његових вршњака на Космету, не купује такозване фирмиране ствари, али воли да у својој гардероби има понешто вредно. Бар два пута годишње купи патике – летње и зимске. Као и сви његови вршњаци увече изађе. Цене у већини кафића су сличне, па за један вечерњи излазак треба да издвоји око 500 динара. Једном годишње, као и сви, одлази на летовање, а само овогодишње коштало га је око 500 евра.

Ако се на редовне трошкове за књиге, гардеробу, средстава за хигијену дода и новац за изнајмљивање стана у Косовској Митровици (око 200 евра), сва рачуница се своди на то да је студирање на Косову и Метохији веома скупо.