Јовановић навео четири датума докторирања

Министар просвете др Срђан Вербић рекао је јуче да је Мића Јовановић, некадашњи ректор Мегатренда, потврдио да нема докторат Лондонске школе економије и политичких наука из 1983. године и да студенти овог највећег приватног универзитета због читаве ове афере не би требало да сносе последице. Вербић је навео да треба да се види како ће студенти Мегатренда што безболније проћи овај критични период и да им се омогући да што регуларније наставе студирање.

У току јучерашњег дана, највише полемике у јавности, и међу коментарима наших читалаца, изазвала је управо година докторирања власника Мегатренда. Он је, да подсетимо, у својој званичној биографији тврдио да је докторирао на Лондонском универзитету 1983. године, како пише и на сајту овог универзитета.

Постоји и снимак интервјуа Јовановића за његову телевизију Метрополис, у којем прича да је „био фул-тајм студент, што значи да је морао тезу да заврши за три, три и по године, а не као што то раде парт-тајм студенти за пет, шест”, да је провео сате у библиотеци ЛСЕ, прочитао на десетине хиљаде страница и „да је имао срећу да испрве одбрани докторат једног дана у новембру 1983. године”. Јовановић ту износи низ детаља о самој одбрани – од клуб сендвича које су јели чланови комисије, до тога да је одбрана трајала пуних пет сати и 50 минута.

Међутим, оно што се могло чути у његовој последњој изјави јесте да је он био парт-тајм студент и да му је за израду рада било потребно мало више времена, затим да је рад предао 1983. године и да му је ментор Стив Вуд, пре него што га је променио, био ментор сигурно четири године. На раду који је показао пред камерама била је убележена 1988. година, а некадашњи ректор је затим показао потврду из 10. јануара 1991. године да је одбранио докторску дисертацију 17. фебруара 1989. године.

Дакле, „један дан у новембру 1983. године” претворио се у „фебруар 1989”. Оно што такође упада у очи јесте и да је на сајту Мегатренда, у званичној биографији некадашњег ректора, наведено да је од 1983. до 1989. године предавао као професор на енглеским, француским, немачким и америчким престижним универзитетима, што ипак није могуће ако у то време није докторирао.

А да је ова академска брука изашла и ван граница Србије, потврдио је „Дојче веле”, који у недавно објављеном тексту, након опсежног истраживања у неколико земаља, тврди да институције Мегатренда у Лондону, Бечу и Јапану – не постоје. У тексту под називом „Мегатрендови Потемкинови универзитети” наводи се „да се до среде 11. јуна на званичној интернет презентацији универзитета Мегатренд налазила атрактивна међународна мрежа Megatrend University Worldwide и да је проблем што су битни искази о тој мрежи – обична измишљотина”.
Посебно је интересантан део око јапанског огранка Мегатренда. Универзитет у Јапану (МUWЈ) основан је у сарадњи са „Teogaku Training School Japan – TTSJ“, коју је пак Мегатренд основао заједно са компанијом „Proudfoot Japan Inc.“ 20. маја 2011. године. Потписивању споразума о сарадњи присуствовали су тадашњи министар просвете Жарко Обрадовић, амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки, председник Мегатренда у Јапану Кичиро Хазегава и ректор Мегатренд универзитета Мића Јовановић.
Међутим, пише „Дојче веле”, школа под називом „Teogaku Training School Japan – TTSJ” није регистрована или акредитована код јапанског министарства за образовање, културу, спорт, науку и технологију, као ни код Јапанске асоцијације за акредитацију универзитета. Исто важи и за јапански Мегатренд – МUWЈ. Јапанска партнерска фирма Мегатренда „Proudfoot Japan Inc.” је, како стоји на њиховој званичној интернет презентацији, заправо Институт за судбину и иновације основан зарад „развијања успешних, случајних открића”. Тај институт није регистрован ни акредитован од стране јапанског министарства за образовање или Асоцијације за акредитацију.

Мегатренд универзитет у Србији данас чине 11 факултета, две високе школе, Мегатренд виртуелни универзитет, Институт за нове технологије и ТВ Метрополис. Полазницима се пружа образовање на осам кампуса у шест градова Србије (Београд, Зајечар, Бачка Топола, Пожаревац, Ваљево, Вршац).

Универзитет је тренутно у процесу реакредитације, а претходну је добио након неколико година „препуцавања” са Комисијом за акредитацију која му није одобрила рад, али је та одлука промењена након жалбе Националном савету за високо образовање. Видећемо како ће сада поступити надлежне институције, а према неким информацијама биће затражено да се Комисија за акредитацију овласти да посебно преиспита рад свих докторских студија на свим универзитетима у Србији.