Закон урушава пензије

Лоше замишљен и под притисцима Светске банке и Међународног монетарног фонда својевремено донесен, Закон о пензијама наставио је и ових дана да нервира милионску пензионерску популацију у Србији. Из месеца у месец, наиме, износи на њиховим чековима све су скромнији. Иако смо тек прошли половину године, пензије су до сада пале на око 53 одсто просечне плате, с тенденцијом даљег обезвређивања. Статистика, наиме, указује да ће са актуелном америчком формулом обрачуна принадлежности, која налаже да се пензије усклађују два пута годишње и то само највећим делом с трошковима живота, већ у децембру пасти на око 43,5 одсто просечне зараде.

Занимљиво је да, при том, исти закон налаже да пензије не смеју ићи испод 60 одсто од просечне зараде, као и да најниже пензије у заради не могу бити  испод 20 одсто, што се, међутим, догодило још на почетку ове године, када је просечни пензионер кући носио по 14.287 динара, а републички просек био 25.000 динара.

Зато најаве Расима Љајића, министра за рад, да ће до измене у обрачуну пензија сасвим сигурно доћи и јесу једина сламка спаса за ову најбројнију популацију. Како ће, међутим, тачно изгледати нова формула зависиће од економских могућности државе, односно новца у буџету, будући да се пензије и даље највећим делом финансирају управо из државне касе.

Оно на шта пензионери у овом часу, док се ради на измени постојећег закона, апелују јесте да им се право на ванредно усклађивање пензија не орочава само до 2008. године, већ да постане трајно, јер ће у супротном износ на чеку и у буквалном смислу постати социјална категорија. А не зарађено и унапред финансијски покривено право на пензију.

Милан Ненадић, члан Управног одбора Фонда ПИО запослених, наглашава да у предлогу садашњег закона уопште није било предвиђено никакво ванредно усклађивање пензија, већ да је та одредба "изгурана на мишиће" кроз амандмане у Скупштини.

– Срећа те су појединци који су одлучивали о томе схватили да ће пензије у супротном бити потпуно обезвређене, па је ова допуна закона прихваћена. Иначе, било би још теже. Невоља је, међутим, што је законодавац ову меру орочио само на три године, дакле до 2008. године. То значи да ће, уколико се постојећа формула за обрачун пензија не измени, после 2008. пензионери још теже живети, јер се пензије уопште неће повећавати – истиче Ненадић.

То потврђује и статистика према којој ће с оваквом формулом, 2008. пензија у просечној заради учествовати с 49 одсто, у 2009. 42,7, а у 2010. са свега 36,14 процената.

Ненадић, међутим, наглашава да је и ванредно усклађивање половично решење за пензионере. Кад, наиме, дође тај 1. јануар принадлежности се усклађују с просеком из претходне године, тако да ће и по Новој години најстарији опет бити на губитку. Њихове пензије ће врло брзо након ванредног усклађивања опет пасти испод законом прописаних 60 одсто, а већ у марту ће се додатно срозати на око 53 одсто, колико износе данас.

Упитан да прокоментарише шта би било да држава није учинила овакву "услугу" пензионерима, Ненадић објашњава да би у том случају пензије биле још ниже, а колико је законодавац омашио када је писао закон потврда је и то што су пензијски чекови само годину дана од почетка примене закона толико драстично смањени.

Ненадић каже да једини спас види у томе да пензије убудуће много брже прате зараде како се међу пензионерском популацијом не би повећавао круг социјално угрожених којих већ сада, што је потврдио и Расим Љајић, има око 400.000, будући да управо толико њих прима пензију мању од 8.000 динара. Ненадић додаје да ни ванредно усклађивање пензија на три или шест месеци не би било велико оптерећење за буџет, а пензионерима би добродошло. Стога апелује на надлежне да смањивање високе јавне потрошње или "пеглање" буџетског дефицита, који може бити изазван неким другим факторима, не плаћају пензионери тиме што ће се одустати од измене постојећег начина усклађивања пензија. Јер, њихове принадлежности ни у једном часу нису утицале на увећање јавне потрошње.

Крајње је време и да званична статистика изађе с подацима о томе шта улази у обрачун трошкова живота.

 – Реч је о спектру производа, али треба имати у виду да пензионери не купују компјутере него лекове и да ти трошкови морају бити узети као репер за обрачун. Како, иначе, објаснити да су у јулу цене на мало порасле за 0,6 а да су трошкови живота пали за 0,3 одсто када је познато шта је све поскупело – пита он.

Пензионери, међутим, никада до сада нису добили на увид списак тих трошкова, иако су их тражили у више наврата.

У Фонду ПИО потврђују да ванредно усклађивање није уопште било предвиђено новим законом о пензијама, већ да је ушло у закон на инсистирање пензионера и синдиката. Да би се помогло најстаријима којима се пензије повећавају само 1. априла и 1. октобра.