Обама: Не тражим мишљење Конгреса

Барак Обама још није одлучио како ће се војно ангажовати у Ираку, али шта год да одлучи, поручио је конгресменима, неће од њих за то тражити дозволу. То значи да ће трећи рат против Ирака, како су неки медији већ назвали очекивано америчко укључивање у ирачку кризу, почети само вољом председника, што је био случај и с неким ранијим интервенцијама.

„Обавестићу вас о томе шта се дешава, али ми не треба нова дозвола да бих деловао”, поручио је шеф Беле куће лидерима демократа и републиканаца на састанку поводом хаоса у земљи коју су САД окупирале 2003. Конгрес је већ одобрио акције у Ираку када је Џорџ Буш млађи пре 11 година напао Садама Хусеина, па Обама у тој акламацији види и правно покриће за своју акцију, откривају извори из администрације, а преноси Си-Ен-Ен.

Председник разматра да ли да као помоћ шиитској влади у Багдаду, која се бори против сунитских милитаната, пошаље бомбардере, дронове (беспилотне летелице) или нешто треће. У Вашингтону преовладава став да Америка, иако је пре три године повукла своје војнике из Ирака, сада опет мора да делује.

Борци Исламске државе Ирака и Леванта (Идил) напредују, освајају велике градове и нафтне рафинерије и прете да прегазе владу Нурија ел Маликија, коју Вашингтон подржава. САД се суочавају са великим изгледима да се Ирак распадне, а Идил, екстремистичка организација блиска Ал Каиди, ојача. Када се томе дода да је влада у Багдаду званично затражила од Вашингтона да јој војно помогне у сукобу са побуњеницима, чини се да су сви разлози за интервенцију на свом месту.

Правни стручњаци споре се око тога да ли председник има право да покрене војску на другу земљу без консултација са законодавцима. Обама би свакако морао да се обрати Капитол хилу када би се спремао да другој нацији објави рат, али то већ деценијама није израз који се користи за америчке војне нападе. Уместо да објаве рат, Обамини претходници покретали су интервенције у Персијском заливу, Авганистану, Ираку, Босни, Југославији... Ово није први пут да се заобилазе представници америчких грађана. Бил Клинтон је бомбардовао СРЈ, а Обама Либију, то јест снаге Муамера Гадафија, такође без одобрења Конгреса и, наравно, без „зеленог светла” Савета безбедности УН. 

Истовремено је сајт „Хафингтон пост” објавио истраживање у којем је само 22 одсто Американаца казало да САД треба да се поново војно ангажује у Ираку, док је 51 одсто њих изразито против. Медији су почели да објављују текстове који траже од владе да се суздржи. Противници поновног уласка у Ирак истичу да је Америка политички заказала у Ираку јер је дозволила тамошњем премијеру Нурију ел Маликију да дискриминише сунитску мањину и сасвим је искључи из власти.

Из САД се сада све чешће чују, истина још незванични, позиви Маликију да поднесе оставку и омогући Идилу да положи оружје, а сунитима да заједно са шиитима формирају владу. Представник за јавност ирачког премијера саопштио је јуче да Малики неће сићи с власти, чак ни ако је то амерички услов да се ангажују против Идила.

За разлику од Бушове администрације, која је рат против Ирака правдала хуманитарним разлозима као што су ослобођење Ирачана од диктатора и увођење демократије, Обамина влада сада углавном истиче безбедносне разлоге за интервенцију. Председник је у разговору са секретаром за одбрану Чаком Хејгелом потврдио да је деловање Идила претња за америчке интересе на Блиском истоку, посебно ако се узме у обзир да су сунитски милитанти део Ал Каиде и да делују на ширем подручју Блиског истока. Генерал Мартин Демпси је казао за борце Идила да иако они сада представљају регионалну претњу, имају аспирације да нападну западне интересе.

Америчке организације које се противе новој војној акцији управо у овим речима Хејгела и Демпсија виде доказ да оружана сила није решење: САД су пушкама и тенковима освојиле Авганистан и Ирак, али нису победиле непријатеља – тероризам. Више од десет година после освајања Ирака, САД се поново суочавају са тероризмом, при чему екстремни сунитски борци прете да свргну проамеричку ирачку владу и од Ирака направе инкубатор исламских милитаната. Како онда Обама мисли да дроновима убеди шиите да не искључују мањине из процеса одлучивања, а суните да положе оружје и не траже отцепљење и стварање сопствене земље?

У критици нове западне авантуре на Блиском истоку британска штампа још је критичнија. „Гардијан” пише да су „билиони долара потрошени, а десетине хиљаде људи погинуле, без доброг разлога онда и без доброг разлога сада”, као и да је „мало морала у западним војним интервенцијама”. Лондонски лист примећује да САД не могу да причају да Идил хладнокрвно убија ако у Ирак пошаљу дронове који исто тако хладнокрвно убијају и коначно закључује да оружје не нуди политичко решење јер је Америка прошли пут кренула против Садама Хусеина као „непријатеља демократије, а добила је Ал Каиду”.