Obama: Ne tražim mišljenje Kongresa

Barak Obama još nije odlučio kako će se vojno angažovati u Iraku, ali šta god da odluči, poručio je kongresmenima, neće od njih za to tražiti dozvolu. To znači da će treći rat protiv Iraka, kako su neki mediji već nazvali očekivano američko uključivanje u iračku krizu, početi samo voljom predsednika, što je bio slučaj i s nekim ranijim intervencijama.

„Obavestiću vas o tome šta se dešava, ali mi ne treba nova dozvola da bih delovao”, poručio je šef Bele kuće liderima demokrata i republikanaca na sastanku povodom haosa u zemlji koju su SAD okupirale 2003. Kongres je već odobrio akcije u Iraku kada je Džordž Buš mlađi pre 11 godina napao Sadama Huseina, pa Obama u toj aklamaciji vidi i pravno pokriće za svoju akciju, otkrivaju izvori iz administracije, a prenosi Si-En-En.

Predsednik razmatra da li da kao pomoć šiitskoj vladi u Bagdadu, koja se bori protiv sunitskih militanata, pošalje bombardere, dronove (bespilotne letelice) ili nešto treće. U Vašingtonu preovladava stav da Amerika, iako je pre tri godine povukla svoje vojnike iz Iraka, sada opet mora da deluje.

Borci Islamske države Iraka i Levanta (Idil) napreduju, osvajaju velike gradove i naftne rafinerije i prete da pregaze vladu Nurija el Malikija, koju Vašington podržava. SAD se suočavaju sa velikim izgledima da se Irak raspadne, a Idil, ekstremistička organizacija bliska Al Kaidi, ojača. Kada se tome doda da je vlada u Bagdadu zvanično zatražila od Vašingtona da joj vojno pomogne u sukobu sa pobunjenicima, čini se da su svi razlozi za intervenciju na svom mestu.

Pravni stručnjaci spore se oko toga da li predsednik ima pravo da pokrene vojsku na drugu zemlju bez konsultacija sa zakonodavcima. Obama bi svakako morao da se obrati Kapitol hilu kada bi se spremao da drugoj naciji objavi rat, ali to već decenijama nije izraz koji se koristi za američke vojne napade. Umesto da objave rat, Obamini prethodnici pokretali su intervencije u Persijskom zalivu, Avganistanu, Iraku, Bosni, Jugoslaviji... Ovo nije prvi put da se zaobilaze predstavnici američkih građana. Bil Klinton je bombardovao SRJ, a Obama Libiju, to jest snage Muamera Gadafija, takođe bez odobrenja Kongresa i, naravno, bez „zelenog svetla” Saveta bezbednosti UN. 

Istovremeno je sajt „Hafington post” objavio istraživanje u kojem je samo 22 odsto Amerikanaca kazalo da SAD treba da se ponovo vojno angažuje u Iraku, dok je 51 odsto njih izrazito protiv. Mediji su počeli da objavljuju tekstove koji traže od vlade da se suzdrži. Protivnici ponovnog ulaska u Irak ističu da je Amerika politički zakazala u Iraku jer je dozvolila tamošnjem premijeru Nuriju el Malikiju da diskriminiše sunitsku manjinu i sasvim je isključi iz vlasti.

Iz SAD se sada sve češće čuju, istina još nezvanični, pozivi Malikiju da podnese ostavku i omogući Idilu da položi oružje, a sunitima da zajedno sa šiitima formiraju vladu. Predstavnik za javnost iračkog premijera saopštio je juče da Maliki neće sići s vlasti, čak ni ako je to američki uslov da se angažuju protiv Idila.

Za razliku od Bušove administracije, koja je rat protiv Iraka pravdala humanitarnim razlozima kao što su oslobođenje Iračana od diktatora i uvođenje demokratije, Obamina vlada sada uglavnom ističe bezbednosne razloge za intervenciju. Predsednik je u razgovoru sa sekretarom za odbranu Čakom Hejgelom potvrdio da je delovanje Idila pretnja za američke interese na Bliskom istoku, posebno ako se uzme u obzir da su sunitski militanti deo Al Kaide i da deluju na širem području Bliskog istoka. General Martin Dempsi je kazao za borce Idila da iako oni sada predstavljaju regionalnu pretnju, imaju aspiracije da napadnu zapadne interese.

Američke organizacije koje se protive novoj vojnoj akciji upravo u ovim rečima Hejgela i Dempsija vide dokaz da oružana sila nije rešenje: SAD su puškama i tenkovima osvojile Avganistan i Irak, ali nisu pobedile neprijatelja – terorizam. Više od deset godina posle osvajanja Iraka, SAD se ponovo suočavaju sa terorizmom, pri čemu ekstremni sunitski borci prete da svrgnu proameričku iračku vladu i od Iraka naprave inkubator islamskih militanata. Kako onda Obama misli da dronovima ubedi šiite da ne isključuju manjine iz procesa odlučivanja, a sunite da polože oružje i ne traže otcepljenje i stvaranje sopstvene zemlje?

U kritici nove zapadne avanture na Bliskom istoku britanska štampa još je kritičnija. „Gardijan” piše da su „bilioni dolara potrošeni, a desetine hiljade ljudi poginule, bez dobrog razloga onda i bez dobrog razloga sada”, kao i da je „malo morala u zapadnim vojnim intervencijama”. Londonski list primećuje da SAD ne mogu da pričaju da Idil hladnokrvno ubija ako u Irak pošalju dronove koji isto tako hladnokrvno ubijaju i konačno zaključuje da oružje ne nudi političko rešenje jer je Amerika prošli put krenula protiv Sadama Huseina kao „neprijatelja demokratije, a dobila je Al Kaidu”.