Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И висока температура у закону

И висока температура у закону
Мерење температуре у Карађорђевом парку (Фото Д. Јевремовић)

Министар одбране Драган Шутановац формирао је радну групу која ће радити на нацрту закона о ванредним ситуацијама. То ће, поред закона о војсци и одбрани, бити још један важан системски закон који ће регулисати област одбране.
О непостојању регулативе у области цивилне заштите сведочи и податак да су нека решења писана још седамдесетих година, а да неки нови феномени нису регулисани законом, као, на пример, високе температуре овог лета које се нису могле прогласити елементарном непогодом.

Цивилна заштита је, по речима Бранка Јовановића, заменика начелника Управе за одбрану Републике Србије, уређена републичким Законом о одбрани који датира још из 1994. године, а један део прописа који регулише ову област остао је из бившег савезног закона. И полиција и војска сматрају га застарелим и превазиђеним, јер не предвиђа системску заштиту од непогода, већ само формирање кризних штабова. Тај конгломерат прописа требало би да се уреди коначним доношењем новог закона који ће регулисати област заштите и спасавања људи и материјалних средстава.

Јовановић каже да је цивилна заштита подељена у надлежност неколико министарстава. Хемијски акциденти су у надлежности Министарства за екологију, за један део је задужен МУП, а део је под Министарством одбране. У земљама које су регулисале ову област оформљено је или министарство за ванредне ситуације или је формирана самостална агенција којом руководи влада.

Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности, каже да би најбоље решење било да се оснује владина агенција за ванредне ситуације која би објединила све послове у области цивилне заштите.

У последњих неколико година Србију су задесиле поплаве, клизишта, пожари, експлозија муниције у Параћину, пад аутобуса у Тису и за све те несреће било је карактеристично да је најважнију улогу одиграла војска. А то не би, примећује професор Драгишић, требало да буде случај у пракси, војска би требало да буде један од учесника, али никако главни стуб цивилне заштите.

До сада су урађена два нацрта овог закона, један предлог је сачинило Министарство унутрашњих послова, а други Управа за одбрану Републике Србије. Међутим, одлучено је да се ниједан нацрт не усвоји, већ да се пише нови који ће вероватно прихватити и неке идеје из до сада понуђених решења.

Сасвим је извесно, слажу се стручњаци, да немамо довољно функционалну и ефикасну цивилну заштиту, нити довољно обучене кадрове за ванредне ситуације. Такође, још до краја није одлучено да ли ће командовање цивилном заштитом припасти МУП-у, Министарству одбране или ће бити формирано независно тело.

Бранко Јовановић, из Управе за одбрану Републике Србије, сматра да не би било логично да послови цивилне заштите потпадну под надлежност МУП-а, јер ово министарство има надлежност само у противпожарној заштити. С његовим мишљењем слаже се и професор Зоран Драгишић који истиче да би било лоше ако би МУП добио ингеренције у поступању у ванредним ситуацијама. Он се залаже за агенцију под контролом владе или да, као и до сада, та област остане у оквиру Министарства одбране.

Свој део надлежности у хитним случајевима добиће и општине. До сада су морале да чекају на сигнал из владе која је постојећим системом функционисања до података долазила споро, што је доводило до закаснелих реакција и много веће штете.

Д. Стевановић

-----------------------------------------------------------

У Нишу и Крушевцу 41 степен

Температуре у неколико градова у Србији јуче су поново прешле 40 степени Целзијуса, а најтоплије је у 15 сати било у Нишу и Крушевцу - 41.

У Београду, Ваљеву и Крагујевцу у 15 сати било је 40. У већини градова било је изнад 36, на Златибору је измерено 32, на Црном врху 29, а најсвежије је на Копаонику 26.

Бета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.