Чудесна холандска (од)брана

Познато је, на пример, да би Лондон био стално под водом да на Темзи није постављена покретна баријера састављена из десет монтажних делова у дужини већој од 700 метара! То јесте подухват Енглезима на част. Али, највеће поштовање изазивају Холанђани који су после векова страдања и од мора и од река, успели да саграде „Делту”, најсложенији систем одбране од вековима необузданих великих таласа. Ухватили су се у коштац с водом, остварујући систем заштите „Делта план” с тринаест пројеката , међу којима је најважнија највећа покретна „еколошка” брана на свету, која затвара естуаријум (левкасто проширено речно ушће у које улази море за време плиме, залив) реке Шелде.

Џиновска брана састоји се из три дела, а дуга је 2,8 километара. На њој су 63 отвора. Скелет конструкције држи 66 носача од компресованог бетона.У току мирних периода, кроз отворе се пропушта морска вода. У случају олује или изливања нафте, они се затварају. То се догодило свега 23 пута од 1986. године.

Стихије последњих седам векова, час са мора, па с река, плавиле су стотине градова, рушиле бране, носиле села, а за собом остављале ништавило и на десетине хиљада људских жртава. У Холандији се води хиљадугодишња борба између човека и мора. Након рушилачких водених атака, Холанђани су решили да се свим снагама одупру објективно несавладивим налетима воде. Отпочели су сложену конструкцију одбране. Обновили су 4.600 квадратних километара ниске земље, отете од воде коју су заштитили бранама и насипима. Освојили су још додатних 6.000 квадратних километара земље која је била под морем.

„Делта план”, започет одмах после поплава 1953. завршен је 1997. Њиме је утврђено затварање свих естуаријума који раздвајају холандска острва, у зони Рајне, Мезе и делти реке Шелде. Велика брана је отворена само за приступ лукама Ротердама и Антверпена, док су сви естуаријуми ка Северном мору одвојени, а линија холандске обале скраћена за 700 километара. Поред одбране од поплава, „Делта план” је омогућио изградњу секундарних брана са одводним каналима, помоћу којих су направљене боље поделе морских и речних вода. Тако је спречено повећање концентрације соли на површинама где је водени притисак једнак атмосферском притиску, што штети пољопривреди, али и смањује залихе пијаће воде.

Сваки изоловани естуаријум претворен је у слатководно језеро намењено различитим наменама (наводњавање, пецање, туризам, наутички спортови и слично). Након низа хидротехничких радова на подручју реке Рајне од 1958. до 1969. године, отпочета је изградња великих одводних канала на југу ушћа Рајне у море, за резерве слатке воде које би у исто време везале море и две реке, Рајну и Мезу. Са 17 челичних отвора распоређених на дужини од 4,5 километара, брана код Херингвлијета спречава слану морску воду да стигне до естуаријума, пропуштајући само слатку речну воду.

Покретна брана је пројектована тако да потраје 200 година и сматра се једним од седам модерних светских чуда. Да ли вас интересује колико кошта одржавање ове импозантне грађевине? Седамнаест милиона евра годишње.

Штит за језгро Београда

Најбоље би било да се језгро Београда од воде брани комбинацијом сталних објеката (којиби требалода се реконструишу) и монтажних мобилних елемената. Мобилни елементи постављају се према потреби и њима се повећава степен заштите брањеног подручја у периоду спровођења одбране од поплава до нивоа хиљадугодишње воде. Предности мобилних системасу приступачне цене, брза и ефикасна монтажа (без много људства) и чињеница да могу поново да се примене. За сада такве мобилне системе заштите имају само Голубац на Дунаву и Нови Сад. Монтажно-демонтажне преграде сигурно би добро одбраниле Београд и веће градове од поплава, а њима се могу заштитити и појединачни важни објекти.