Корак ближе нафтоводу

Влада Србије требало би током септембра да донесе одлуку о учешћу Јавног предузећа "Транснафта" у оснивању развојне компаније која би се бавила изградњом Паневропског нафтовода, којим би се црно злато транспортовало од терминала у Црноморској луци Констанца у Румунији до италијанске луке Трст, рекао је за наш лист Слободан Соколовић, помоћник републичког министра енергетике.

Реч је о развојној компанији о чијем оснивању треба да се сагласе све земље преко којих ће нафтовод проћи, а државе задужене за овај посао треба под једнаким условима да уложиле од 100.000 до 125.000 евра почетног капитала.

Почетком јула у Румунији је, подсећа Соколовић, одржан састанак Међудржавног комитета за изградњу Паневропског нафтовода на ком је учествовао и представник државне нафтне компаније Азербејџана. Прве земље произвођача нафте која је до сада показала конкретан интерес за пројекат изградње нафтовода.

Том приликом је и договорено оснивање ове развојне компаније чији је циљ промоција и даљи развој целог пројекта, а о чијем оснивању би до краја септембра требало да се изјасни свих пет држава преко којих ПЕОП пролази – Румунија, Србија, Хрватска, Словенија и Италија.

Да ли ће Словенија подржати цео пројекат или ће под изговором да јој изградња ПЕОП-а у великој мери ипак угрожава очување екологије, остаје тек да се види. Соколовић подсећа да је технички изводљива изградња нафтовода и без Словеније, јер цев може проћи испод мора. Иначе, овим нафтоводом би се у средњу и западну Европу допремала нафта из каспијског региона, односно Азербејџана, Туркменистана и Казахстана.

Предности градње ПЕОП-а су у томе што би се каспијска и руска нафта довеле до северног Јадрана, уз директну везу с Трансалпским нафтоводом, чиме би се осетно смањио број танкера који долазе у северни Јадран.

Градњом овог нафтовода земље учеснице би годишње уштеделе на транспорту више од 30 милиона долара, а повећале би се количине нафте у региону, што би довело до снижења цене црног злата. Паневропским нафтоводом би се годишње транспортовало између 45 и 90 милиона тона сировог петролеја, чиме би Србија обезбедила паралелан правац снабдевања.

Градња нафтовода коштала би око 3,5 милијарде долара, а био би грађен парама како државних тако и приватних компанија. "Транснафта" би, објашњава Соколовић, у име Србије учествовала у овом пројекту, који је и Европа препознала као веома значајан за уредно снабдевање нафтом, тако да је реално очекивати да српска влада по препоруци Министарства енергетике да зелено светло за оснивање развојне компаније.

Градњом ПЕОП-а Србија би постала транзитна земља кроз коју би пролазило око 200 километара нафтовода, за чију градњу је потребно око 300 милиона долара. Планирано је да се у новембру ове године одржи инвестициона конференција у Бриселу на којој ће се окупити компаније и инвеститори заинтересовани за учешће у овом пројекту.

На питање, да ли је уобичајено да договори око почетка градње нафтовода трају пет година, Соколовић каже, да је тако увек када су у питању капитални пројекти. О градњи нафтовода Бургас – Алексондропулос, примера ради, расправљало се 12 година.