Korak bliže naftovodu

Vlada Srbije trebalo bi tokom septembra da donese odluku o učešću Javnog preduzeća "Transnafta" u osnivanju razvojne kompanije koja bi se bavila izgradnjom Panevropskog naftovoda, kojim bi se crno zlato transportovalo od terminala u Crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji do italijanske luke Trst, rekao je za naš list Slobodan Sokolović, pomoćnik republičkog ministra energetike.

Reč je o razvojnoj kompaniji o čijem osnivanju treba da se saglase sve zemlje preko kojih će naftovod proći, a države zadužene za ovaj posao treba pod jednakim uslovima da uložile od 100.000 do 125.000 evra početnog kapitala.

Početkom jula u Rumuniji je, podseća Sokolović, održan sastanak Međudržavnog komiteta za izgradnju Panevropskog naftovoda na kom je učestvovao i predstavnik državne naftne kompanije Azerbejdžana. Prve zemlje proizvođača nafte koja je do sada pokazala konkretan interes za projekat izgradnje naftovoda.

Tom prilikom je i dogovoreno osnivanje ove razvojne kompanije čiji je cilj promocija i dalji razvoj celog projekta, a o čijem osnivanju bi do kraja septembra trebalo da se izjasni svih pet država preko kojih PEOP prolazi – Rumunija, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Italija.

Da li će Slovenija podržati ceo projekat ili će pod izgovorom da joj izgradnja PEOP-a u velikoj meri ipak ugrožava očuvanje ekologije, ostaje tek da se vidi. Sokolović podseća da je tehnički izvodljiva izgradnja naftovoda i bez Slovenije, jer cev može proći ispod mora. Inače, ovim naftovodom bi se u srednju i zapadnu Evropu dopremala nafta iz kaspijskog regiona, odnosno Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana.

Prednosti gradnje PEOP-a su u tome što bi se kaspijska i ruska nafta dovele do severnog Jadrana, uz direktnu vezu s Transalpskim naftovodom, čime bi se osetno smanjio broj tankera koji dolaze u severni Jadran.

Gradnjom ovog naftovoda zemlje učesnice bi godišnje uštedele na transportu više od 30 miliona dolara, a povećale bi se količine nafte u regionu, što bi dovelo do sniženja cene crnog zlata. Panevropskim naftovodom bi se godišnje transportovalo između 45 i 90 miliona tona sirovog petroleja, čime bi Srbija obezbedila paralelan pravac snabdevanja.

Gradnja naftovoda koštala bi oko 3,5 milijarde dolara, a bio bi građen parama kako državnih tako i privatnih kompanija. "Transnafta" bi, objašnjava Sokolović, u ime Srbije učestvovala u ovom projektu, koji je i Evropa prepoznala kao veoma značajan za uredno snabdevanje naftom, tako da je realno očekivati da srpska vlada po preporuci Ministarstva energetike da zeleno svetlo za osnivanje razvojne kompanije.

Gradnjom PEOP-a Srbija bi postala tranzitna zemlja kroz koju bi prolazilo oko 200 kilometara naftovoda, za čiju gradnju je potrebno oko 300 miliona dolara. Planirano je da se u novembru ove godine održi investiciona konferencija u Briselu na kojoj će se okupiti kompanije i investitori zainteresovani za učešće u ovom projektu.

Na pitanje, da li je uobičajeno da dogovori oko početka gradnje naftovoda traju pet godina, Sokolović kaže, da je tako uvek kada su u pitanju kapitalni projekti. O gradnji naftovoda Burgas – Aleksondropulos, primera radi, raspravljalo se 12 godina.