Лекари болећиви према трудницама

У Србији труднице немају предност при запошљавању, него им се врло често баш због другог стања уручује отказ. Оне не добијају повољнији кредит за стан нити умањење рачуна за струју. Не поштује се много ни молба да их у поштама и супермаркетима пуштамо преко реда или да им у аутобусу уступимо место.

Ако је за неку утеху, држава трудницама већ годинама, великодушно и прећутно, толерише одлазак на боловање пре порођаја, чак и када за то постоје више психолошки и социјални разлози, него стварни медицински.

Само прошле године 27.441 трудница била је на боловању дужем од 30 дана, које плаћа држава, то јест Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). И током 2012. године од трудноће су „боловале” – 25.872 жене.

Тако сe у последњих шест-седам година у врху свих разлога за боловање у Србији наводе три дијагнозе које су у вези с другим стањем: контрола трудноће, крварење на почетку трудноће и претећи побачај. Ове дијагнозе су основа трећине свих боловања које плаћа фонд: од укупно 76.694 осигураника који су током 2013. године били на дужем боловању, трећина су биле будуће маме.

Иако ће неко рећи да је трудноћа неоправдано постала „болест”, а многе жене ће се подсетити како су радиле до деветог месеца и често отишле у породилиште малтене са радног места, гинеколози кажу да су се многе околности промениле и да на ову појаву не треба гледати престрого. 

– Нове генерације мајки су мало свиленије од нас старијих и сада се на трудноћу гледа другачије него раније, а заиста чешће има и крварења, што је компликација на почетку трудноће и оправдан разлог за боловање. Међутим, и лекари су болећивији данас. Има и трудница које искрено кажу да не могу да издрже стрес на послу и велики замор. Када ме замоле да напишем неку дијагнозу и предложим боловање, ја, искрено признајем, то урадим, мислећи да штедња на овим женама неће спасти земљу – искрена је докторка Весна Стојановић, начелница породилишта у Клиничко-болничком центру „Звездара”, додајући да је сама радила до осмог месеца, а каже да би радила и у деветом месецу да се баш у том часу није догодио Чернобиљ, при чему је тада радила у породилишту, као лекар на специјализацији, што уопште није био лак посао. Али, то је било тако пре 30 година.

Докторка Стојановић каже да трудницама данас на многим радним местима није лако: на пример, ако жена ради у банци, ретко кад може да изађе пре шест или чак седам сати увече.

– Кад све то посматрате заједно, разумљиво је што траже боловање. Међутим, на боловање чешће одлазе жене из државних него приватних фирми. Има и велики број трудница које најнормалније раде иако већ имају двоје или троје деце – додаје докторка Стојановић.

Директорка Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт”, проф. др Снежана Ракић каже да трудноћа није болест, него физиолошко, друго стање, али са, друге стране, жена која жели и може да ради треба да одлази на посао онолико дуго колико се осећа добро. То би требало да буде идеја водиља, јер има оних жена које не желе да седе код куће, али и оних других које су се годинама лечиле од стерилитета и, када затрудне, не желе ни најмање да ризикују.

– Прво, труднице спадају у посебно осетљиву групу пацијенткиња, а затим, морамо да имамо у виду да је веома порастао проценат трудноћа помоћу вештачке оплодње. Жена која је једва остала трудна са посебном пажњом чува ту трудноћу. Такође, померила се старосна граница. Раније су се млађим првороткама сматрале труднице до 25 године, а данас је то 35. година. Није исто бити трудан у 25 и у 45 години, да не кажем у 52. години – објашњава докторка Ракић.

Директор Клиничко-болничког центра „Звездара”, проф. др Александра Аранђеловић потврђује да све већи број старијих прворотки у Србији захтева комплекснији здравствени надзор трудноће, па је и то објашњење зашто су ове дијагнозе постале водећи разлози за боловање.

– Са друге стране, категорија трудничких и породиљских боловања максимално је подржана од стране државе, те се жене лакше одлучују да предложено боловање прихвате и да се понашају према препорукама лекара који их води – сматра др Аранђеловић.