Lekari bolećivi prema trudnicama

U Srbiji trudnice nemaju prednost pri zapošljavanju, nego im se vrlo često baš zbog drugog stanja uručuje otkaz. One ne dobijaju povoljniji kredit za stan niti umanjenje računa za struju. Ne poštuje se mnogo ni molba da ih u poštama i supermarketima puštamo preko reda ili da im u autobusu ustupimo mesto.

Ako je za neku utehu, država trudnicama već godinama, velikodušno i prećutno, toleriše odlazak na bolovanje pre porođaja, čak i kada za to postoje više psihološki i socijalni razlozi, nego stvarni medicinski.

Samo prošle godine 27.441 trudnica bila je na bolovanju dužem od 30 dana, koje plaća država, to jest Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). I tokom 2012. godine od trudnoće su „bolovale” – 25.872 žene.

Tako se u poslednjih šest-sedam godina u vrhu svih razloga za bolovanje u Srbiji navode tri dijagnoze koje su u vezi s drugim stanjem: kontrola trudnoće, krvarenje na početku trudnoće i preteći pobačaj. Ove dijagnoze su osnova trećine svih bolovanja koje plaća fond: od ukupno 76.694 osiguranika koji su tokom 2013. godine bili na dužem bolovanju, trećina su bile buduće mame.

Iako će neko reći da je trudnoća neopravdano postala „bolest”, a mnoge žene će se podsetiti kako su radile do devetog meseca i često otišle u porodilište maltene sa radnog mesta, ginekolozi kažu da su se mnoge okolnosti promenile i da na ovu pojavu ne treba gledati prestrogo. 

– Nove generacije majki su malo svilenije od nas starijih i sada se na trudnoću gleda drugačije nego ranije, a zaista češće ima i krvarenja, što je komplikacija na početku trudnoće i opravdan razlog za bolovanje. Međutim, i lekari su bolećiviji danas. Ima i trudnica koje iskreno kažu da ne mogu da izdrže stres na poslu i veliki zamor. Kada me zamole da napišem neku dijagnozu i predložim bolovanje, ja, iskreno priznajem, to uradim, misleći da štednja na ovim ženama neće spasti zemlju – iskrena je doktorka Vesna Stojanović, načelnica porodilišta u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara”, dodajući da je sama radila do osmog meseca, a kaže da bi radila i u devetom mesecu da se baš u tom času nije dogodio Černobilj, pri čemu je tada radila u porodilištu, kao lekar na specijalizaciji, što uopšte nije bio lak posao. Ali, to je bilo tako pre 30 godina.

Doktorka Stojanović kaže da trudnicama danas na mnogim radnim mestima nije lako: na primer, ako žena radi u banci, retko kad može da izađe pre šest ili čak sedam sati uveče.

– Kad sve to posmatrate zajedno, razumljivo je što traže bolovanje. Međutim, na bolovanje češće odlaze žene iz državnih nego privatnih firmi. Ima i veliki broj trudnica koje najnormalnije rade iako već imaju dvoje ili troje dece – dodaje doktorka Stojanović.

Direktorka Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, prof. dr Snežana Rakić kaže da trudnoća nije bolest, nego fiziološko, drugo stanje, ali sa, druge strane, žena koja želi i može da radi treba da odlazi na posao onoliko dugo koliko se oseća dobro. To bi trebalo da bude ideja vodilja, jer ima onih žena koje ne žele da sede kod kuće, ali i onih drugih koje su se godinama lečile od steriliteta i, kada zatrudne, ne žele ni najmanje da rizikuju.

– Prvo, trudnice spadaju u posebno osetljivu grupu pacijentkinja, a zatim, moramo da imamo u vidu da je veoma porastao procenat trudnoća pomoću veštačke oplodnje. Žena koja je jedva ostala trudna sa posebnom pažnjom čuva tu trudnoću. Takođe, pomerila se starosna granica. Ranije su se mlađim prvorotkama smatrale trudnice do 25 godine, a danas je to 35. godina. Nije isto biti trudan u 25 i u 45 godini, da ne kažem u 52. godini – objašnjava doktorka Rakić.

Direktor Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, prof. dr Aleksandra Aranđelović potvrđuje da sve veći broj starijih prvorotki u Srbiji zahteva kompleksniji zdravstveni nadzor trudnoće, pa je i to objašnjenje zašto su ove dijagnoze postale vodeći razlozi za bolovanje.

– Sa druge strane, kategorija trudničkih i porodiljskih bolovanja maksimalno je podržana od strane države, te se žene lakše odlučuju da predloženo bolovanje prihvate i da se ponašaju prema preporukama lekara koji ih vodi – smatra dr Aranđelović.