Добро знам како Академија дише

У књизи „Прилози за новију историју САНУ” (о Меморандуму, САНУ и њеном руководству), коју је објавило издавачко предузеће „Београд”, објављено је више од тридесет, што разговора, што извода из разговора, које је проф. др Василије Крестић давао нашим угледним листовима и часописима. У другом делу књиге су пригодне беседе одржане на разним научним скуповима или седницама САНУ.

Академик Крестић је одлучио да ове текстове скупи у корицама књиге, јер је члан САНУ више од тридесет година. Више од три деценије је директор Архива САНУ, а нешто мање од четрнаест година био је секретар Одељења историјских наука и члан Председништва. Добро је упознао Академију, начин њеног функционисања и многе њене функционере. Другим речима, добро зна како Академија дише, кроз какве фазе је пролазила у последњих тридесет година, како се у том периоду понашала, с каквим проблемима се суочавала, како је те проблеме решавала и шта је све чинила да неокаљана и достојанствена сачува углед и преброди све проблеме.

– Као савременик и учесник у многим збивањима која се тичу САНУ и нашег друштва у целини, сведок сам и најновијих дешавања у којима се часништво Академије, у последњих десетак и више година, не сналази и својим погрешним чињењем, или оглушавањем о многа значајна питања нашег народа и државе, нарушава углед и достојанство куће којом руководи – каже академик Крестић.

Не искључује могућност да, упркос жељи да буде истинољубив и да изнесе чињенице које се не могу оспорити, прилози које објављује, а поготово тумачења која уз њих даје, могу имати и извесну ноту субјективности. Баш зато је одлучио да их објави у овом тренутку, када још увек има живих савременика и учесника у догађајима који би, можда, могли у нечему да га исправе, допуне или демантују. Прилоге за новију историју САНУ, тврди, не објављује из било каквих личних побуда, зато да би некога наружио, криво оптужио и обезвредио, или да би себе на неки начин промовисао. Чини то као сведок времена и професионално одговоран историчар, који жели да остави трага о једној од најзначајнијих српских националних установа, о политичким приликама кроз које је она пролазила, о људима који су је предводили, о њиховој способности или неспособности, о члановима САНУ, њиховом односу према Академији, друштвеној и политичкој кризи кроз које су пролазили Србија и Срби, али и о сопственом понашању и сопственој делатности, па и одговорности према установи и њеном угледу, до којих му је веома стало.

Најтежи период у послератном раздобљу, ван сваке сумње, сматра академик Крестић, јесте време које је обележио Меморандум САНУ. Како је о том документу, а у вези са њим и о САНУ и академицима, па и о Србији и Србима, изречено и написано брдо разних злонамерних измишљотина и минхаузеновских лажи, у прилозима које објављује, читаоци ће о овој теми наћи пуно података. Може се сазнати: зашто је и с којим циљем настао Меморандум; ко га је и зашто нападао; да ли је то прокомунистички или антикомунистички, пројугословенски или просрпски документ; како га је у часу настанка прихватио у Србији акредитовани дипломатски кор; како је дошло до његове крађе; да ли је Меморандум национални програм; да ли је српска власт у време Слободана Милошевића стајала иза Меморандума и да ли га је она и наручила од САНУ; да ли је Меморандум послужио као иницијална каписла за разбијање Југославије; да ли је академик Добрица Ћосић на неки начин учествовао у изради Меморандума и да ли је као председник државе имао задатак да га у пракси реализује; како су академици прихватили Меморандум; да ли је, када и зашто код извесног броја академика дошло до дистанцирања од Меморандумa.

Мислим да су творци Меморандума САНУ, тим актом, показали да су били на нивоу научних задатака и патриотских обавеза. Било је то златно доба Српске академије наука и уметности и сигуран сам да ће историја о свему томе изрећи најповољније оцене – рекао је у једном разговору за „Нову Зору” академик Василије Крестић.

Читаоци могу све сазнати о држању ДОС-а и ондашњих медија према Меморандуму; о оцени коју је о Меморандуму изрекао Иван Стамболић; о последицама меморандумске афере на понашање академијиног руководства и о бројним другим питањима која се тичу тог документа и САНУ. О свему овоме, академик Крестић износио је своја сазнања и виђења у многим интервјуима, датим разним новинама, почев од 1993. до данашњих дана.

У другом делу књиге објављени су текстови који се односе на стање које влада у Академији и на начин како Извршни одбор САНУ, на челу с председником Николом Хајдином, управља Академијом. Сви ти хронолошки поређани текстови су или Крестићева излагања саопштавана на скупштинама САНУ, или су ауторски чланци штампани у неким листовима и часописима.

– Добро знам да ће објављивање ових прилога за новију историју САНУ погодити оне који су се нашли у жижи моје критике. Међутим, од изречених критика нисам могао, а ни хтео, да одустанем из неких болећивих колегијалних разлога, утолико пре што они које критикујем ниједним својим поступком, током више година, нису показали спремност за било какво мењање начина управљања Академијом – наглашава академик Крестић.

С овом књигом, академик Крестић се појављује баш у овом тренутку и зато што се приближавају избори за ново руководство САНУ (следећег пролећа). Прилозима које објављује жели да упозори академике да добро отворе очи када буду бирали нове часнике Академије. Они не би смели да личе на садашње руководство, које се силно избрукало, осрамотило и САНУ и све њене чланове.

Зоран Радисављевић