Кинески производи без контроле

Кад потрошачи у радњи са кинеском робом осете специфичан мирис супстанце коју хемичари називају формалдехид не могу да знају да ли је опасна по њихово здравље. У томе, бар како ствари тренутно стоје, не могу много да им помогну ни надлежне државне институције које се баве контролом квалитета увозне робе. Одећу, обућу и текстил из Кине, о којима је британски "Дејли телеграф" писао као о потенцијалним опасностима по здравље потрошача, у Србији нико не контролише.

Производ који садржи формалдехид, који произвођачи користе као дезинфекционо средство којим се спречава појава плесни у одећи и обући, у нашој земљи није пронађен у роби ни на једној тезги. Али не зато што га нема, већ зато што, због "рупа у закону", не постоји ниједна надлежна институција у чијем је опису посла и мерење нивоа ове супстанце. У тржишној инспекцији нису знали да ли је нашу границу прешла роба за коју је у Британији утврђено да може да изазове иритацију очију, коже и алергије.

Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача, истакао је јуче да се штурим оправдањима надлежних не може "бацати прашина у очи" потрошачима. Додао је да ће већ у понедељак од Министарства трговине и услуге затражити да се одобре средства за испитивање присуства формалдехида у кинеској одећи.

– Кад је у питању здравље потрошача, не може се штедети новац. Стално апелујемо на купце да не пазаре робу без декларације, без обзира на то из које земље потиче. Овакве невоље би отклонио закон о безбедности производа, који већ две године чека на усвајање – објаснио је Паповић. 

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, истиче да се тачно зна процедура преласка робе на нашој граници и да се за већину артикала аутоматски проверава квалитет, радиоактивност и безбедност производа.

– Таква одећа, ипак, не би смела да дође до потрошача. Друга је ствар ако испоруке долазе каналима "сиве" економије. То је већ криминал и то контролишу друге институције. Досад нам се нико није јављао да се пожали на такве проблеме са кинеском гардеробом – сматра Богосављевић.

У Министарству здравља истичу да гранична санитарна инспекција нема таква овлашћења. Бар када је у питању одећа из Кине. На граници се не контролише здравствена исправност обуће, одеће и текстила који се увозе у Србију.

– Овлашћене лабораторије могле би да утврде садржај формалдехида у одећи из Кине која стиже у Србију. Али, то неко мора прво од њих да затражи. Тај захтев могло би да поднесе неко удружење за заштиту права потрошача – истичу у Министарству.

Од овог посла "руке перу" и у Министарству трговине и услуга. Према речима Владе Мачетића, координатора Тржишне инспекције за град Београд, контролише се само декларација у којој се гарантује квалитет са становишта стандарда, као и састав робе.

– Производ декларише увозник или произвођач на основу уверења о квалитету које издају акредитоване лабораторије као што су "Југоинспект" и "Цис". У случају да производ нема декларацију, роба се повлачи са границе. Тржишна инспекција не проверава здравствену исправност одеће. Немамо податке да је таква роба прешла нашу границу. Такве анализе, које сведоче о присуству формалдехида, можда би могао да уради Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" – казао је Мачетић.

Искуство тржишних инспектора сведочи о томе да кинески трговци, чак и ако имају декларације, веома често из немара не стављају их на одећу. У Министарству упозоравају купце да такву робу заобилазе.

У једној од кинеских радњи у центру Београда, власници, брачни пар из Кине, истакли су да су само у новинама сазнали да би роба која стиже из њихове земље могла бити опасна.

– Набављамо робу у Блоку 70 која стиже у великим контејнерима. Производи су сигурно доброг квалитета, а у радњи и ми, и остали слични трговци имамо више робе из Румуније, Мађарске и Србије него из Кине – рекао је наш саговорник.