Земља чудеса

Остала је у памћењу репортажа чувеног новинара Милоша Гојковића објављена у "Политици", пре неколико деценија, у којој описује августовске муке италијанског туристе у Црној Гори којем су лопови украли ретровизор са возила. Одговор локалног начелника полиције био је одлучан: "Вама су отели шефа државе (Алда Мора – прим. аутора), па га месецима не можете наћи, а ви од мене тражите да вам нађем ретровизор по овим брдима". Слична ситуација догодила се и јуче, када се страни туриста, говорећи веома немушто, јавио редакцији "Политике" тражећи ваљда помоћ, јер му је неко очешао врата аутомобила на наплатној рампи. Схватили смо да је полиција обавила увиђај, а уместо наше, додуше не знамо какве интервенције, исписујемо неколико сличица из нашег свакодневног живота.    

– Добар дан, докторе, јесте напољу велика врућина, али мени се чини да имам повишену унутрашњу температуру – пожалио се ових дана пацијент лекару у дому здравља.

– Грло ћу да прегледам, а температуру нажалост не могу да вам измерим – одговорио је кратко човек у белом.

На питање пацијента зашто то није могућно чуле су се речи: "Из простог разлога што у Дому здравља немамо топломер".

Чуђењу пацијента није било краја, па је скокнуо до оближње апотеке и за 140 динара купио топломер. Остало је непознато да ли га је поклонио дотичном доктору. 

А када је реч о тим необичностима које, чини се, у Београду посебно успевају, могу да се испишу странице и странице.

Тако је, рецимо, мало познато да у свету чувена Војномедицинска академија у Београду, где угледни медицински научници свакодневно обављају и најкомпликованије операције, није званично регистрована као научна установа.

Ко би, на пример, могао и данас да разуме да тада новоуграђени лифт у новом здању Филозофског факултета на Студентском тргу деценијама није био у функцији. Писано је о томе у новинама стотину пута, а одговори надлежних могли су да уђу у невероватну збирку научнофантастичних оправдања. Баш као што барем годину дана, ако не и дуже, у Палати правде не ради велики и једини лифт за странке којима би оне требало да се превезу до последњег, седмог спрата. Ко је надлежан и када ће квар бити отклоњен, изгледа, зависи само од неке више силе.

О риплијевском податку да ко зна колико лифтова у граду ради, а никада нису добили сертификат о техничкој исправности, не вреди ни говорити. Као што је немогуће објаснити да се саобраћај обавља Теразијским тунелом, а да он такође није технички примљен. За тај податак новинари су сазнали тек после саобраћајне несреће у којој је погинуло неколико особа.

Како даље, на пример, схватити да ових дана аутобуска карта у возилима "Ласте" до Гроцке, ако је грађанин купује у Београду, кошта по једној цени, а ако је за исту релацију плаћају у Гроцкој – онда је она знатно скупља. Објашњење да је реч о новом систему продаје постављен у Београду, али не и у Гроцкој – може само да изазове смех код озбиљних људи.

На београдском аеродрому "Никола Тесла", пре неколико вечери путници су, око 20 часова, чекајући свој авион, потражили освежење у ресторану на првом спрату. Кад тамо, каже конобарица која је истовремено и шанкерка и благајник, може пиће као самопослужење, али из флаше. Чаше су прљаве, нема ко да их опере. Велика гужва, зачудо усред туристичке сезоне. И у исто време, који минут после 20 сати, затварају се киосци, дућани, разне радње. Што аеродромским халама шпарта хиљаде људи тражећи освежење, сасвим је извесно, не занима ни закупца простора извесног "Дуфрија" ни надлежне у "Аеродрому" који су дали простор у закуп.

Тако у недоглед... Да би наш гост можда боље схватио коју је земљу чудеса посетио. И то по оваквој врућини.