Zemlja čudesa

Ostala je u pamćenju reportaža čuvenog novinara Miloša Gojkovića objavljena u "Politici", pre nekoliko decenija, u kojoj opisuje avgustovske muke italijanskog turiste u Crnoj Gori kojem su lopovi ukrali retrovizor sa vozila. Odgovor lokalnog načelnika policije bio je odlučan: "Vama su oteli šefa države (Alda Mora – prim. autora), pa ga mesecima ne možete naći, a vi od mene tražite da vam nađem retrovizor po ovim brdima". Slična situacija dogodila se i juče, kada se strani turista, govoreći veoma nemušto, javio redakciji "Politike" tražeći valjda pomoć, jer mu je neko očešao vrata automobila na naplatnoj rampi. Shvatili smo da je policija obavila uviđaj, a umesto naše, doduše ne znamo kakve intervencije, ispisujemo nekoliko sličica iz našeg svakodnevnog života.    

– Dobar dan, doktore, jeste napolju velika vrućina, ali meni se čini da imam povišenu unutrašnju temperaturu – požalio se ovih dana pacijent lekaru u domu zdravlja.

– Grlo ću da pregledam, a temperaturu nažalost ne mogu da vam izmerim – odgovorio je kratko čovek u belom.

Na pitanje pacijenta zašto to nije mogućno čule su se reči: "Iz prostog razloga što u Domu zdravlja nemamo toplomer".

Čuđenju pacijenta nije bilo kraja, pa je skoknuo do obližnje apoteke i za 140 dinara kupio toplomer. Ostalo je nepoznato da li ga je poklonio dotičnom doktoru. 

A kada je reč o tim neobičnostima koje, čini se, u Beogradu posebno uspevaju, mogu da se ispišu stranice i stranice.

Tako je, recimo, malo poznato da u svetu čuvena Vojnomedicinska akademija u Beogradu, gde ugledni medicinski naučnici svakodnevno obavljaju i najkomplikovanije operacije, nije zvanično registrovana kao naučna ustanova.

Ko bi, na primer, mogao i danas da razume da tada novougrađeni lift u novom zdanju Filozofskog fakulteta na Studentskom trgu decenijama nije bio u funkciji. Pisano je o tome u novinama stotinu puta, a odgovori nadležnih mogli su da uđu u neverovatnu zbirku naučnofantastičnih opravdanja. Baš kao što barem godinu dana, ako ne i duže, u Palati pravde ne radi veliki i jedini lift za stranke kojima bi one trebalo da se prevezu do poslednjeg, sedmog sprata. Ko je nadležan i kada će kvar biti otklonjen, izgleda, zavisi samo od neke više sile.

O riplijevskom podatku da ko zna koliko liftova u gradu radi, a nikada nisu dobili sertifikat o tehničkoj ispravnosti, ne vredi ni govoriti. Kao što je nemoguće objasniti da se saobraćaj obavlja Terazijskim tunelom, a da on takođe nije tehnički primljen. Za taj podatak novinari su saznali tek posle saobraćajne nesreće u kojoj je poginulo nekoliko osoba.

Kako dalje, na primer, shvatiti da ovih dana autobuska karta u vozilima "Laste" do Grocke, ako je građanin kupuje u Beogradu, košta po jednoj ceni, a ako je za istu relaciju plaćaju u Grockoj – onda je ona znatno skuplja. Objašnjenje da je reč o novom sistemu prodaje postavljen u Beogradu, ali ne i u Grockoj – može samo da izazove smeh kod ozbiljnih ljudi.

Na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", pre nekoliko večeri putnici su, oko 20 časova, čekajući svoj avion, potražili osveženje u restoranu na prvom spratu. Kad tamo, kaže konobarica koja je istovremeno i šankerka i blagajnik, može piće kao samoposluženje, ali iz flaše. Čaše su prljave, nema ko da ih opere. Velika gužva, začudo usred turističke sezone. I u isto vreme, koji minut posle 20 sati, zatvaraju se kiosci, dućani, razne radnje. Što aerodromskim halama šparta hiljade ljudi tražeći osveženje, sasvim je izvesno, ne zanima ni zakupca prostora izvesnog "Dufrija" ni nadležne u "Aerodromu" koji su dali prostor u zakup.

Tako u nedogled... Da bi naš gost možda bolje shvatio koju je zemlju čudesa posetio. I to po ovakvoj vrućini.