Спомен на Десанку Максимовић

Споменик песникињи Десанки Максимовић свечано је откривен јуче у Ташмајданском парку, уз присуство поштовалаца њене поезије и пријатеља из престонице, Ваљева и Бранковине. Постављање споменика, који се налази поред дечјег игралишта, финансирао је град Београд, а открила га је Радмила Хрустановић, заменица градоначелника.

– Размишљајући о месту где би требало поставити споменик Десанки Максимовић, схватили смо да то можемо учинити било где у Србији од Бранковине преко Ваљева, Београда до Војводине или Крагујевца, и да не бисмо погрешили. Одлучили смо се ипак за Ташмајдански парк, јер је Десанка волела ово место, ту је проводила доста времена, дружила се са Београђанима, али и самовала и стварала. Десанку Максимовић смо сви разумели, а она нас је учинила бољим људима – рекла је Хрустановићева, која је на споменик положила букет пољског цвећа.

На откривању споменика, о Десанки Максимовић говорио је песник Борислав Радовић, добитник награде за поезију која носи име познате песникиње, док је Маријана Пејатовић, ученица ваљевске гимназије, одрецитовала Десанкину "Усамљеничку песму". Свечаност је увеличао и наступ фрулаша Боре Дугића.

Споменик у алеји између Цркве светог Марка и ресторана "Мадера" је дело скулпторке Светлане Каровић-Деранић и приказује Десанку Максимовић у већ зрелом добу, у седећем положају. Скупштина града је 2004. године за израду споменика Десанки Максимовић расписала конкурс на коме је од 40 пристиглих нацрта победио овај рад.

Подсетимо, Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. године у Рабровици код Ваљева, основну школу је уписала у Бранковини, а завршила је у Ваљеву, где је наставила школовање у Ваљевској гимназији. Студије упоредне књижевности, опште историје и историје уметности уписала је 1919. године на Филозофском факултету у Београду.

Њена прва књига песама за децу "Врт детињства" објављена је 1927. године, а исте године је објавила прву песму у "Политици" и остала дугогодишњи њен сарадник. Српска књижевна задруга објавила је њену прву књигу приповедака "Лудило срца", а тада је и књига за децу "Срце лутке спаваљке" објављена у издању београдског књижара и издавача Геце Кона.

Током Другог светског рата, погођена стрељањем ђака у Крагујевцу, написала је прву верзију своје чувене песме "Крвава бајка". Крајем педесетих изабрана је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 1965. постала је и редовни члан. Матица српска објавила је 1964. године њену збирку песама "Тражим помиловање", која је недуго затим објављена и у Љубљани и Скопљу.

Десанка Максимовић је била удата за песника Сергеја Сласткова, а умрла је 11. фебруара 1993. године у Београду.