Уметнички запис о фирми и људима

Да ли бисте волели да неки уметник направи уметничко дело о вама? Зар вам не би годило да створи скулптуру, инсталацију, фотографију или нешто слично на основу онога што радите, како се понашате и како комуницирате са окружењем?
Холандски уметници, окупљени у компанији "Оргаком", заинтересовани су баш за овакав тип "муза". Реч је о амстердамским артистима који за тему својих радова имају националне, или групе запослених у фирмама и организацијама. Теике Аселбергс, једна од чланова "Оргакома", недавно је у београдској галерији Озон представила начин на који ствара и најавила да ће и Београђани постати тема једног од њених наредних уметничких дела.

Теике Аселбергс и Елиас Тиелман, двојац "Оргакома", после завршетка студија на Академији Риетвелд и на Институту Сандберг у Амстердаму, окренули су се изучавању културе група и то је остала њихова главна преокупација. Како је Теике Аселбергс објаснила београдској публици, "Оргаком" интересују људи који деле пословни простор, који се свакодневно срећу и комуницирају. За наручиоце уметнина, Аселбергс и Тиелман стварају скулптуре, слике, фотографије и инсталације које осликавају организациону културу у конкретној фирми, граду, народу.

- Занимало ме је какву функцију једно уметничко дело може имати у пословном или животном окружењу. Радови са мојим рукописом нису изложени по галеријама, нити красе приватне колекције. Они постају саставни део пословног или уличног окружења. Тако се они који су били тема рада, окружују мојом уметношћу - објашњава Теике Аселбергс.

Стуб у канцеларији једне холандске фирме претворен је у уметничко дело Теике Аселбергс. Претворивши га у својеврсну инсталацију, Аселбергс је пројектовала жеље, наде и односе запослених. Ако је њен уметнички задатак да стално трага за одговором на питање шта је група, онда је у конкретном случају њен пословни задатак да одговори каква је група која наручује дело.

- Није тачно да су сва наручена дела лепа, празна и бесмислена. Ја нисам дизајнерка већ уметница и сваки мој рад има идеју и смисао. Зато моја уметничка компанија има много мање клијената од дизајнерских фирми.

- Логично је да група запослених одбије дело за које сматра да је не представља у довољно јаком светлу - додаје уметница која живи у Амстердаму, али је већ неко време на адреси у Истанбулу.

Ако дело које компанија наручује није "лепо дизајнирана ствар", већ портрет групе виђен очима уметника, зашто онда њен менаџмент уопште и окреће број телефона "Оргакома"?

Како је истакла Теике Аселбергс, могућа су три разлога. Први је прослава годишњице фирме, коју желе да обележе материјалним, али и продуховљеним предметом. Други је таштина лидера компаније који желе да остане уметнички трајни запис о њима и њиховим запосленима. На послетку, многе корпорације су колекционари уметнина и "потпис" холандских уметника употпуњује њихове збирке.

Дует уметника који ствара под печатом "Оргаком", притом, никад унапред не бира медиј. После разговора са клијентима, члановима групе, након посматрања њиховог понашања, Аселбергс и Тиелман одређују форму, материјал и поруку дела.

На инсистирање једне Београђанке која је седела у публици у Озону, и тражила да јој Теике Аселбергс прецизно одговори шта је она - сликар, фотограф, скулптор, перформер или нешто пето, гошћа из Холандије је применила тактику коју користи код конзервативнијих наручиоца:

- Подела савремене уметности се не врши према критеријуму медија. Школована сам да се изражавам на разне начине. И то што унапред знам ко је моја публика, не мења чињеницу да сам уметник.

Засад није познато како ће "Оргаком" обликовати београдски дух, али је Теике Аселбергс решила да до информација о томе како Београђани сами себе виде дође на занимљив начин. Она је смислила почетак две реченице, а од тога како ће Београђани завршавати ове мисли, зависи и како ће испасти дело које су инспирисали. Своје завршетке можете слати на мејл [email protected] на српском или на енглеском језику. Почетак ових реченица гласи:

Био једном један бизнисмен, који је живео у иностранству и једног дана тај бизнисмен среће старог другара из разреда и они одлуче да оду на кафу...