"Прокоп" као пусти сан генерација (2)

(наставак текста)

– Наравно да смо намеравали то да платимо. Али од самог почетка градска и републичка власт су имале различите ставове. Људи из Градске управе нису били ангажовани при сачињавању тендеру, па, чини ми се, нису били много заинтересовани. Осим тога, неки људи из градске администрације су уверени да је главној железничкој станици место у Новом Београду – рекао је Бобвош .

Захтеви "Тригранита" оцењени су као потпуно нереални, па су због тога преговори са њима окончани. Добитник прве награде на конкурсу из 1974. године за станицу "Прокоп" Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета на катедри за путеве, аеродроме и железнице, потврђује да је простор око аутопута премали за све оно што се на њему планира.

"Прокоп", наглашава он, једноставно не трпи програм који је замишљен. Иако је добитник награде за главну железничку станицу, уверава да је њој ипак место у Новом Београду, поред отвореног тржног центра. "Прокоп", према његовом мишљењу, треба да има статус стајалишта, јер, иако се налази поред аутопута, у суштини је неприступачан.

– Из града тамо можете доћи или преко Булевара ослобођења или преко Улице кнеза Милоша. Нема сумње да би дошло до саобраћајних оптерећења у поменутим правцима. Велики проблем којим би искључиво требало да се позабави Урбанистички завод јесте, ако овде подигнемо трговински центар од неколико стотина квадрата, у Новом Београду 500.000 квадрата, шта ћемо да градимо у Савском амфитеатру (намењен за луксузни пословно-стамбени кварт) када изместимо пругу. Урбанисти ваљда треба да одлуче где, шта и колико може да се гради, а не да нас концесионар на то подсећа – наводи Малртин.

Цифра од 40.000 путника, око које су се "Тригранит" и "Железнице" спориле, према његовом мишљењу, није проблем. Јер, ако би то била регионална и међуградска станица кроз њу би, додаје, могло да пролази и по 100.000 путника дневно.

Нови Београд, на месту где Сава прави највећи лук, према речима професора Малетина, јесте гравитациони центар Новог Београда. Осим железничке станице регионалног, међуградског и градског превоза, ту би била смештена и главна аутобуска станица и терминал Јата. То је више него довољан разлог да добије статус главне железничке станице.

Предлог саобраћајног института ЦИП, каже директор Милутин Игњатовић, јесте, међутим, да уместо једне главне железничке станице буду изграђене четири пролазне које би покривале највеће градске рејоне.

– Имали бисмо путничке станице Раковица, Београд центар (Прокоп), Нови Београд и Земун. Оне би, осим за међународни, биле корисне и за градски и приградски саобраћај. Током деведесетих смо имали подршку Републике, града и "Железница" и на "Прокопу" је саграђена плоча, односно темељ будуће станице, димензија 400x100 метара. Идеја је да се на површини налазе шалтер сале, чекаонице и администрација, а испод плоче би били перони с десет колосека. Доведени су вода и струја. Урађено је и 32 километра тунела кроз језгро, дедињски за Раковицу и врачарски за правац Панчево – каже Игњатовић.

Он је изричит да "Прокоп" мора бити завршен, јер је у њега доста уложено. Према неким проценама, тај део београдског железничког чвора до сада је "прогутао" више од 800 милиона евра.

– Нема шансе да се одустане, нити да се "Прокоп" поруши. Требало би само пронаћи модус за решавање проблема. То жарко желе и град и "Железнице" и Министарство. Ако је проблем пословно-комерцијални центар, зашто уместо њега не бисмо изградили стадион на коме би, рецимо, могли да наступају наши прослављени тенисери, Ана Ивановић, Новак Ђоковић и Јелена Јанковић – предлаже директор ЦИП-а.

Он упозорава да изградњом "Прокопа" неће аутоматски бити ослобођен Савски амфитеатар. Да би главна железничка станица заувек напустила ексклузивну локацију поред Саве , најпре треба прво изградити техничке станице Земун и Кијево, као и робне станице Карабурма и Макиш.

Професор Малетин, пак, сматра да Савски амфитеатар може одмах да буде испражњен и без робно-техничких станица, али, према његовом мишљењу, они који одлучују нису спремни на тако радикалне потезе.

Будући да ови важни пројекти, условљени један другим, деценијама "тапкају у месту" и остају само као пуста жеља неколико генерација политичара и инжењера, поставља се питање да ли је у реду да градитељи нуде више него што је реално да би победили на тендеру, а потом преговарањем покушавају да спусте износе на које су се обавезали и при том постављају неостварљиве услове. Питање је такође да ли је оправдано инсистирање државе на завршетку мегаломанских пројеката из периода бивше Југославије.

Јер, подсетимо, изградња "Скадра на Бојани", како многи називају "Прокоп", почела је давне 1977. године. Због недостатка новца радови су прекинути осамдесетих година. Деведесетих је изградња настављена и опет из истог разлога прекинута 2000. године.

--------------------------------------------------------------------------

На тендеру 15 заинтересованих

На претквалификациони тендер који је расписан још 2005. јавило се 15 потенцијалних извођача радова. У другој фази понуде је доставило девет компанија, после чега је једна одустала, а 10. марта прошле године, у завршном делу тендера, отворене су понуде "Тригранита", "Енергопројекта" и конзорцијума "Павловић – Негл" из САД. Све услове задовољили су "Тригранит" и "Енергопројект" и десет дана касније прихваћен је предлог да посао буде додељен "Триграниту".

--------------------------------------------------------------------------

Планиране стотине квадрата

Прва фаза радова у "Прокопу", чији су темељи постављени пре три деценије, како је било предвиђено тендером, обухвата изградњу 128.000 квадратних метара пословно-стамбеног простора на армираној бетонској плочи, која се налази на коти 105 нове путничке железничке станице "Београд центар" и 10.000 квадратних метара комерцијалног простора испод плоче.

У другој фази радова, у комплексу "Прокопа" било би изграђено још око 170.000 квадратних метара пословног простора, а вредност читавог посла је више милијарди долара.

--------------------------------------------------------------------------

Градски архитекта о "Прокопу"

Ђорђе Бобић, градски архитекта, за "Политику" је недавно рекао да у тендеру јесте било неких мањкавости, као и то да град није учествовао, али о премештању главне железничке станице у Нови Београд нема ни говора. Свим градским плановима је предвиђено да главно стајалиште буде у Прокопу.

– Осим тога, на састанку код министра Велимира Илића пре годину и по дана, градоначелник Ненад Богдановић је обећао да ће град од накнаде за грађевинско земљиште изградити прилазне путеве "Прокопу", јер је изградња те станице интерес Београда – казао је Бобић и додао да ће град испунити то обећање иако је то велики уступак инвеститору и железници.