Крвничка борба за фотеље у Бриселу

Кад се шефови држава и влада 28 чланица Европске уније данас састану у белгијском Ипреу, то ће бити завршница својеврсног медијско-дипломатског рата у којем су све стране претрпеле тешке губитке, баш као што су у том градићу то доживеле сукобљене војске током Првог светског рата. Иако земље чланице ЕУ већ деценијама живе у складном миру, дилема ко ће наредних пет година бити на кључним функцијама у Европској комисији изазвала је прави рат у својеврсном блату у којем су скоро сви показали да политичка борба није прљава само на Балкану већ и на развијеном и углађеном Западу.

Вербални напади, медијска блаћења, „цурење” компромитујућих снимака и заоштрени односи лидера обележили су преговоре о избору кључних функционера ЕУ. Чини се, ипак, да је највише жучи изазвала жеља европских народњака, који су освојили највише мандата у Европском парламенту, да на место председника Европске комисије поставе бившег премијера Луксембурга Жан-Клода Јункера.

Иако је сада већ извесно да ће Јункер сести у фотељу Жозеа Мануела Бароза, због његовог именовања ЕУ се „поцепала”, и то тако што је британски премијер Дејвид Камерон бескомпромисно против његовог именовања, па и по цену да сутра, на другом дану самита ЕУ, остане усамљен у томе. „У духу европског јединства” оваква ситуација у којој се веома важна одлука доноси надгласавањем обично се избегава, али то овога пута неће бити случај. То се могло закључити после јучерашње изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел да „неће бити драма” ако Јункер не буде изабран једногласно на функцију председника ЕК.

Међутим, изјаве Камерона и Меркелове не одсликавају праву крвничку борбу која се у медијима и на дипломатским састанцима водила око тога ко ће сести у функционерске фотеље у Бриселу. Од уобичајено смиреног и духовитог демохришћанина који је добар део своје каријере био синоним за компромис, Јункер је у медијским анализама и изјавама појединих европских политичара постао „најопаснији човек у Европи”. Британски таблоид „Сан” је Јункерову породицу повезао са нацистима, док је „Гардијан” потом објаснио да је Јункеров очух био приморан да буде део немачког Вермахта и да је био рањен у близини Одесе.

Међутим, то није зауставило кампању против Јункера, и то најпрљавију. Чак и озбиљним листовима као што је „Фајненшел тајмс” описиван је као страсни пушач и неко „ко пије (алкохолних пића) више него што је мудро”, док га је „Дејли мејл” у самом наслову назвао „пијаницом који доручкује коњак”. Овај таблоид је спровео и, како је објавио, „истраживање” у току којег му је један дугогодишњи посланик торијеваца, наравно, незванично рекао да Јункер „доручкује коњак”, да је на једном састанку наводно био припит и понашао се вулгарно, често понављајући речи које почињу на је…

Медијска блаћења и оштре изјаве пратило је и затезање односа између Камерона и Меркелове, које нису могли да умање ни посреднички покушаји председника Европског савета Хермана ван Ромпаја. Камеронову претњу да ће избор Јункера убрзати референдум о изласку Велике Британије из ЕУ, Меркелова је назвала „уценом”.

До које мере су односи између Британије и континенталног дела ЕУ затровани овим спором, види се и из писања лондонског „Телеграфа”, који наводи да је званични Лондон затражио од домаћина данашње комеморације у Ипреу да уклони заставе и остала обележја ЕУ са попришта.

„ЕУ није постојала за време Првог светског рата и не смемо дозволити да киднапује церемонију”, цитирао је „Телеграф” неименованог британског званичника, који је присуство застава ЕУ на комеморацији означио као „провокацију”. „То би било као када би (лидер шкотских сепаратиста Дејвид) Салмонд развио заставу шкотске насред стадиона Вембли.”

Атмосфера је додатно погоршана и тиме што је варшавски лист „Впрост” објавио транскрипте прислушкиваних разговора пољског шефа дипломатије Радека Сикорског, који је до тада најчешће помињан као најизгледнији кандидата да наследи Кетрин Ештон на месту шефа европске дипломатије и одбране. Из транскрипата се види да Сикорски у приватним разговорима каже да је британска влада „заје..ла” своју политику према ЕУ, као и да ће Уједињено Краљевство напустити ЕУ. Осим тога, он жестоко критикује Камерона, доводећи у питање његово знање о функционисању ЕУ, а речи на „је…” понавља у различитим комбинацијама безмало у свакој реченици.

Све то је бацило сасвим другачије светло на европску високу политику, која, према свему судећи, по сочности израза и нетактичности личи на балканску. Бар у време борбе за фотеље у Бриселу.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Одлука о наследницима Ештонове и Ван Ромпаја тек у јулу

Кетрин Ештон на функцији високог представника ЕУ за спољне односе и безбедносну политику, према свему судећи, наследиће такође жена. Као кандидат социјалистичке фракције у ЕУ помиње се данска премијерка Хеле Торнинг-Шмит, као и италијанска шефица дипломатије Федерика Могерини. Међутим, све је то могуће да се промени будући да, како се сазнаје, лидери ЕУ на дводневном самиту неће бирати наследника Ештонове и Хермана ван Ромпаја на функцији председника Европског савета. Та одлука ће уследити средином јула пошто се о председнику Европске комисије изјасни Европски парламент.