Мање плате – ниже пензије

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у мају ове године била је 44.184 динара. У поређењу са априлском просечном платом, без пореза и доприноса, номинално је мања 3,6, а реално за 3,7 одсто,саопштио је јуче Републички завод за статистику.

Просечна бруто зарада била је 60.966 динара. У односу на просечну априлску плату номинално је 3,5, а реално је мања 3,6 одсто.

И док се на први поглед чини да с падом плата учешће пензија у зарадама номинално расте, оне реално настављају да падају и после априлског усклађивања за 0,5 одсто. Учешће просечне пензије у просечној заради износи око 56 одсто, каже Милан Ненадић, преседник Савеза пензионера Војводине.

– Иако се некоме чини да је ово учешће пензија у зарадама велико, то није тачно, јер је и просечна зарада недовољна за живот, а камоли половина од те зараде колико износи просечна пензија, каже он.

Просечна пензија за април износ 25.711 динара за пензионере фонда ПИО запослених и њено учешће у заради је око 56 одсто, за самосталне делатности то учешће је још мање око 55 процената, док је за пољопривреднике око 22 одсто. Најнижа пензија износи 13.280 динара.

Да је ситуација у каси пензијског фонда лоша, потврђује и Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије, који је изнео алармантне податке.

– Када би 4,2 милиона радно способних у Србији тренутно билo запосленo то не би било довољно за редовно пуњење буџета Фонда ПИО и исплату пензија. Држава би и у том случају морала да даје новац из буџета, из кога се сада дотира 48 одсто пара, истиче Перић.
Упитан како би моглo да се реши питање одрживости фонда ПИО, он објашњава да би то било могуће сама уколико би Србија имала 5,25 милиона запослених, а то је немогуће.

У том случају би троје запослених издржавало једног пензионера. Према последњим подацима у Србији је за око 28.600 пензионера више него оних који раде.

Перић је додао и даје посебан проблем и то што војних пензионера има 47.000, а оних који треба да их издржавају око 21.000, дакле упола мање, па се новац за исплату њихових пензија прелива из других фондова.

 Према подацима Министарства финансија, милион људи треба да издржава 1,69 милиона пензионера и 800.000 незапослених. Сдругестране, подациФондапензијско-инвалидскогосигурањазамарткажудауСрбијиима 1.726.611 пензионера, од чега је 1,44 милионстатусстеклоизрадногодноса, 212.000 јепољопривреднихпензионера и 73.000 самосталаца.

Упитан како види решење проблема, Ненадић каже, да држава пре свега јасно мора да каже да ли је за пооштравање услова за одлазак у пензију или не.

– Ако све остаје по старом, лако нам се може догодити да пензијски систем постане неодржив. Уколико се старосна граница пооштри до максимума има шансе да систем дугорочно постане одржив, тврди Ненадић.

Наставак реформе ПИО о чему се прича треба да буде тако направљен да важи у наредих 20 до 30 година, а не да се сваке године говори о пооштравању услова за пензију, каже он и додаје да ова реформа мора да се позабави и привилегијама жена с двоје, троје и више деце.

Како ствари сада стоје, жене с троје и више деце не могу по том основу да остваре старосну пензију пре времена, већ само да им пензија буде виша.

Предлог који би требало да уследи је да се женама с троје и више деце ипак дају неке привилегије и да им се две године по основу броја деце ипак урачунају као део старосне пензије. Све то под условом да се старосна граница помери с 60 на 63 или 65 година каже Ненадић.

Он каже да треба поразмислити и о томе да се жене с једним дететом стимулишу да још рађају, јер би имзакон донео неке привилегије које сада немају, али и да оне жене без деце треба да раде исто толико дуго колико и мушкарци до 65 или 67 године, објашњава Ненадић.

Као пример наведено је црногорско искуство где је од 2011, под притиском ЕУ, пооштрена старосна граница и за мушкарце и за жене на 67 година старости и 49 година стажа.

Пре ових законских измена из 2011, како је објаснио и Душан Перовић, директор ПИО фонда Црне Горе у пензију се ишло са 65 година живота и 35 година радног стажа, сада је та граница пооштрена с тим што се иде с постепеним повећањем.
Њихова срећа је, каже Перовић, што и поред тога што имају 190.000 запослених наспрам 125.000 пензионера што им се стално повећава уплата доприноса за око 15 одсто годишње, па се тиме пуни црногорски пензијски фонд.

Јасна Петровић-Стојановић