Ајкула, за сада, само на филму

Котор – Лето на измаку у Црној Гори биће упамћено по незапамћеном страху од ајкуле. Црвене заставице освануле су на бројним плажама од Улциња и Бара до Херцег Новог, а лучким капетанијама и Управи поморске сигурности свакодневно су стизали позиви купача који су тврдили да су угледали морску неман. Рибарствени биолог которског Института, др Александар Јоксимовић, каже да су хорор реномеу овог фасцинантног становника мора допринели холивудски филмови, и да се летошњи "сусрети" са морским псом не могу ни потврдити, нити демантовати.

– Да ли је истицање црвених заставица на плажама у Црној Гори било оправдано велико је питање, јер не можемо потврдити, нити демантовати да ли су виђене ајкуле или неки други морски организми. Леђно пераје које зарања у воду и израња испод површине не може бити сигуран знак да је реч о морским псима. Када видите да нешто израња из воде испред вас и уочите леђно пераје сигурно ћете помислити да је реч о ајкули. То, наравно, не мора бити тачно. Китови и делфини који живе и у Јадрану зависе од ваздуха, па морају сваких 20 минута да испливају на површину. Уколико се тај изрон деси у близини купача изазваће панику – каже Јоксимовић.

Которски ихтиолог истиче да се ајкула сигурно може препознати на први поглед по репном перају које је различито од морских сисара. Оно је, као и код осталих риба, у истој равни са леђним, а код китова и делфина под углом од 90 степени, паралелно са површином воде. На даљину, то је једини начин поузданог распознавања.

У Јадрану живи 27 врста ајкула, а свега четири су опасне по човека. Да је много већи страх од стварне опасности сведочи и податак да се у просеку годишње у свету забележи око стотину напада морског пса – свега неколико са фаталним исходом, док истовремено од човека страда више од милион примерака овог морског организма. Опстанак ових фасцинантних становника мора, који су се незнатно променили у последњих 400 милиона година, у стварности је веома угрожен, каже Јоксимовић, подсећајући да је с професором и колегом Слободаном Регнером 1998. године у "Политици" објавио чланак пошто је уловљено младунче беле ајкуле у Рафаиловићима. Наслов текста био је "Човек је ајкули морски пас".

"Ајкуле су биле на мети риболоваца нарочито након након Другог светског рата када су милиони морских паса убијени. У то време није се синтетички производио витамин А и витамин Д. Јетра која заузима чак трећину њиховог тела састоји се из три режња и веома је богата тим витаминима, па је због тога ајкула била предмет лова. Иако се данас ти витамини производе синтетички, прогон ајкуле није престао. Лове се због пераја и супе која се од њих прави и која је изузетно популарна код Кинеза, затим због зуба и творевина од коже и украсних предмета који се од ње праве. Ајкуле су и даље прилично угрожена врста. Чак и највећа од њих, велика бела ајкула налази се на црвеној листи као изузетно угрожена врста чији је опстанак доведен у питање. Поред беле ајкуле заштићен је и морски пас "Lamna Nasus", велика ајкула која обитава и у Јадрану. Те две врсте су, уз сагласност нашег института и на препоруку међународних организација, уврштене у црвену књигу заштићених врста у нашем делу Јадрана", истиче Јоксимовић.

Једини забележени напад ајкуле на човека са трагичним епилогом на Црногорском приморју десио се давне 1953. године на будванској плажи Могрен. Студент из Београда је скочио са стене у море и очевици су посведочили да је несрећни момак скочио ајкули равно у чељусти.

"Каква је то била ајкула и која врста до дан данас не знамо. Од тада није било блиских сусрета са ајкулама осим кад су уловљене у мреже или на парангалу, што се опет заврши кобно по њих а не по рибаре. Из литературе и контакта са колегама из Института за оцеанографију и рибарство из Сплита потврђено је неколико напада у Јадранском мору и они су се, по правилу, дешавали на пучини. Мета напада били су купачи који су се јахтама отиснули далеко од обале и скакали у море. Када се нађу у том огромном плавом пространству пливањем и покретима изазивају ајкуле које су у близини. Морски пси су савршени организми који имају неколико чула више од човека. Имају сензоре за електромагнетна поља и осетљиве су на вибрације у води. У тој тишини нешто што се мрда у води изазвало је пажњу и несрећни купачи постали су њихов плен. На самој обалној линији и уз обалу нема података да је ајкула напала купача или да је дошло до блиског сусрета", тврди ихтиолог которског Института за биологију мора.

Модруљ је најчешћа велика ајкула у Јадранском мору. Подаци говоре да је она чешће у јужном него у средњем или северном Јадрану. Често се лови, па је и херцегновски рибар Марјан Овас почетком лета уловио примерак дугачак 3,5 метра на осам наутичких миља од обале.