Порошенко наставља борбе

Украјински председник Петро Порошенко одлучио је да прекине примирје и настави војне покушаје да сузбије побуну проруских снага на југоистоку бивше совјетске републике. Тиме су усахнуле наде да између власти у Кијеву и побуњеника у Доњецкој и Луганској области може да буде усаглашен такав однос којим би оружје заћутало, а разум проговорио.

И поред изузетно активног деловања европских политичара на смиривању украјинске ситуације, сваки резултат је овим потезом Порошенка потпуно анулиран.

О одлуци да прекине са обуставом ватре Порошенко је јуче у телефонским разговорима обавестио немачку канцеларку Ангелу Меркел, државног секретара САД Џона Керија и француског председника Франсоа Оланда.

„Украјинска страна десет дана је у пуном обиму испуњавала преузете обавезе и придржавала се једностраног прекида ватре и за то је платила скупу цену”, тврди шеф украјинске државе и наглашава да је спреман да се у сваком тренутку врати прекиду ватре, али да то не зависи од Кијева.

Зашто је дошло до преокрета у ставу Порошенка према дешавањима на југоистоку земље и до које мере ће ићи његова „антитерористичка акција” у којој су на обе стране већ изгинуле стотине људи, тешко је предвидети. Оно што се претпоставља јесте то да је и овог пута „језичак на ваги ка наставку рата” померио неко ко није ни Украјина, ни Русија, ни Европска унија.

Објективно, Порошенко и нема баш широм одрешене руке да ради оно што би било најцелисходније. Како преноси немачки лист „Зидојче цајтунг”, украјински председник је суочен са две могућности: да попусти пред заговорницима чврсте руке у армији и Министарству унутрашњих послова који су спремни на прави рат против проруског становништва, па и самих Руса, или да послуша другу страну која је све гласнија и која окупља интелектуалну елиту и политичаре, а који се питају није ли дошло време да се Донбасу (Доњецки басен) препусти да сам решава свој статус?

„Они који тамо живе ионако хоће да буду уз Русију. Уколико би Москва добила надлежност над тим делом, остатак Украјине би могао да живи у миру”, резонују поменути, које преноси немачки дневник.

Треба поменути да је Порошенко пре неколико дана потписао Споразум о слободној трговини са Европском унијом. Тиме је, практично, све карте ставио на сарадњу са Западом. Реакција Москве тим поводом била је прилично уздржана пошто у скорије време неће бити много могућности за прави пријем Украјине у ЕУ (као ни Грузије и Молдавије које су истом приликом са ЕУ потписале Споразум о придруживању). Али када у руској престоници изведу комплетну рачуницу шта тиме добијају а шта губе, уследиће одговор трима државама.

Што се тиче сукоба на југоистоку Украјине, Москва је као одговор позвала земље чланице Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) да распореде своје посматраче на граничне прелазе преко којих, по оптужбама Кијева, Русија оружјем снабдева побуњенике из Доњецка и Луганска. Оваквим потезом из Кремља су, истовремено, Бриселу послали сигнал да нема потребе ни за каквим увођењем нових санкција Русији, и да је узрок украјинске кризе, ипак, негде другде.

Лидери ЕУ су прошлог петка запретили оштрим санкцијама Русији уколико до понедељка не испуни четири услова у вези са украјинском кризом. Реч је о споразуму о надгледању прекида ватре од стране ОЕБС-а, повратку три гранична прелаза, која су заузеле проруске снаге, под контролу украјинских власти, ослобађање притворених посматрача ОЕБС-а и почетак преговора о примени Порошенковог мировног плана.

Одговор који су очекивали из Москве, у Брисел је стигао из Кијева. И то потпуно супротан жељеном.

После свега, тешко је претпоставити да би било коме у проруским побуњеничким редовима пало на памет да положи оружје. Напротив. Другим речима, Европљани би у свом мировном убеђивању сада више требало да се окрену Украјини. Јер могућност ескалирања рата носи са собом нове велике драме и проблеме, пре свега када је реч о избеглицама, али и могућности да се оружани окршаји, заједно са избеглицама, прелију на суседе изван граница садашње Украјине. То је последње што би у ЕУ, све више растрзаној унутрашњим противречностима, у овом тренутку требало.

Одговор на ескалацију оружаних сукоба у југоисточним деловима Украјине, очигледно, налази се у Кијеву у којем, за сада, државне послове води влада која је устоличена насилно, после драматичних догађаја у престоници од пре неколико месеци.

Јасно је и да ће Европљани поред четири услова које су поднели Москви сада морати нешто слично да учине и у односу на Кијев. Председник Порошенко полако се у очима западњака претвара у неконструктивног партнера који дозвољава да његове потезе води неко из сенке. А такав партнер им, очигледно, не улива поверење. Француски министар спољних послова Лоран Фабијус већ је изјавио да неће бити попуштања у дипломатским напорима да се донесе мир у Украјину.

Слична порука је дошла и из Русије која је за неочекивани потез Кијева изјавила да: „изазива дубоко жаљење” и позвала на решавање проблема у оквирима контакт групе.

„Петро Порошенко до сада није био директно одговоран за наређења за почетак војних операција, али је сада у потпуности преузео ту одговорност, не само војно, већ и политички”, изјавио је медијима руски председник Владимир Путин.

Слободан Самарџија