Porošenko nastavlja borbe

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko odlučio je da prekine primirje i nastavi vojne pokušaje da suzbije pobunu proruskih snaga na jugoistoku bivše sovjetske republike. Time su usahnule nade da između vlasti u Kijevu i pobunjenika u Donjeckoj i Luganskoj oblasti može da bude usaglašen takav odnos kojim bi oružje zaćutalo, a razum progovorio.

I pored izuzetno aktivnog delovanja evropskih političara na smirivanju ukrajinske situacije, svaki rezultat je ovim potezom Porošenka potpuno anuliran.

O odluci da prekine sa obustavom vatre Porošenko je juče u telefonskim razgovorima obavestio nemačku kancelarku Angelu Merkel, državnog sekretara SAD Džona Kerija i francuskog predsednika Fransoa Olanda.

„Ukrajinska strana deset dana je u punom obimu ispunjavala preuzete obaveze i pridržavala se jednostranog prekida vatre i za to je platila skupu cenu”, tvrdi šef ukrajinske države i naglašava da je spreman da se u svakom trenutku vrati prekidu vatre, ali da to ne zavisi od Kijeva.

Zašto je došlo do preokreta u stavu Porošenka prema dešavanjima na jugoistoku zemlje i do koje mere će ići njegova „antiteroristička akcija” u kojoj su na obe strane već izginule stotine ljudi, teško je predvideti. Ono što se pretpostavlja jeste to da je i ovog puta „jezičak na vagi ka nastavku rata” pomerio neko ko nije ni Ukrajina, ni Rusija, ni Evropska unija.

Objektivno, Porošenko i nema baš širom odrešene ruke da radi ono što bi bilo najcelishodnije. Kako prenosi nemački list „Zidojče cajtung”, ukrajinski predsednik je suočen sa dve mogućnosti: da popusti pred zagovornicima čvrste ruke u armiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova koji su spremni na pravi rat protiv proruskog stanovništva, pa i samih Rusa, ili da posluša drugu stranu koja je sve glasnija i koja okuplja intelektualnu elitu i političare, a koji se pitaju nije li došlo vreme da se Donbasu (Donjecki basen) prepusti da sam rešava svoj status?

„Oni koji tamo žive ionako hoće da budu uz Rusiju. Ukoliko bi Moskva dobila nadležnost nad tim delom, ostatak Ukrajine bi mogao da živi u miru”, rezonuju pomenuti, koje prenosi nemački dnevnik.

Treba pomenuti da je Porošenko pre nekoliko dana potpisao Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Time je, praktično, sve karte stavio na saradnju sa Zapadom. Reakcija Moskve tim povodom bila je prilično uzdržana pošto u skorije vreme neće biti mnogo mogućnosti za pravi prijem Ukrajine u EU (kao ni Gruzije i Moldavije koje su istom prilikom sa EU potpisale Sporazum o pridruživanju). Ali kada u ruskoj prestonici izvedu kompletnu računicu šta time dobijaju a šta gube, uslediće odgovor trima državama.

Što se tiče sukoba na jugoistoku Ukrajine, Moskva je kao odgovor pozvala zemlje članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da rasporede svoje posmatrače na granične prelaze preko kojih, po optužbama Kijeva, Rusija oružjem snabdeva pobunjenike iz Donjecka i Luganska. Ovakvim potezom iz Kremlja su, istovremeno, Briselu poslali signal da nema potrebe ni za kakvim uvođenjem novih sankcija Rusiji, i da je uzrok ukrajinske krize, ipak, negde drugde.

Lideri EU su prošlog petka zapretili oštrim sankcijama Rusiji ukoliko do ponedeljka ne ispuni četiri uslova u vezi sa ukrajinskom krizom. Reč je o sporazumu o nadgledanju prekida vatre od strane OEBS-a, povratku tri granična prelaza, koja su zauzele proruske snage, pod kontrolu ukrajinskih vlasti, oslobađanje pritvorenih posmatrača OEBS-a i početak pregovora o primeni Porošenkovog mirovnog plana.

Odgovor koji su očekivali iz Moskve, u Brisel je stigao iz Kijeva. I to potpuno suprotan željenom.

Posle svega, teško je pretpostaviti da bi bilo kome u proruskim pobunjeničkim redovima palo na pamet da položi oružje. Naprotiv. Drugim rečima, Evropljani bi u svom mirovnom ubeđivanju sada više trebalo da se okrenu Ukrajini. Jer mogućnost eskaliranja rata nosi sa sobom nove velike drame i probleme, pre svega kada je reč o izbeglicama, ali i mogućnosti da se oružani okršaji, zajedno sa izbeglicama, preliju na susede izvan granica sadašnje Ukrajine. To je poslednje što bi u EU, sve više rastrzanoj unutrašnjim protivrečnostima, u ovom trenutku trebalo.

Odgovor na eskalaciju oružanih sukoba u jugoistočnim delovima Ukrajine, očigledno, nalazi se u Kijevu u kojem, za sada, državne poslove vodi vlada koja je ustoličena nasilno, posle dramatičnih događaja u prestonici od pre nekoliko meseci.

Jasno je i da će Evropljani pored četiri uslova koje su podneli Moskvi sada morati nešto slično da učine i u odnosu na Kijev. Predsednik Porošenko polako se u očima zapadnjaka pretvara u nekonstruktivnog partnera koji dozvoljava da njegove poteze vodi neko iz senke. A takav partner im, očigledno, ne uliva poverenje. Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus već je izjavio da neće biti popuštanja u diplomatskim naporima da se donese mir u Ukrajinu.

Slična poruka je došla i iz Rusije koja je za neočekivani potez Kijeva izjavila da: „izaziva duboko žaljenje” i pozvala na rešavanje problema u okvirima kontakt grupe.

„Petro Porošenko do sada nije bio direktno odgovoran za naređenja za početak vojnih operacija, ali je sada u potpunosti preuzeo tu odgovornost, ne samo vojno, već i politički”, izjavio je medijima ruski predsednik Vladimir Putin.

Slobodan Samardžija