Једна министарка два „аудија А6”

Министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић, имала је на располагању два службена „аудија А6”. У случају да се један поквари користила је други. Исту марку аутомобила, најомиљенију међу нашим високим чиновницима, користили су државни секретари, шефови кабинета, директори агенција и повереници – за долазак и одлазак са посла, али и ван радног времена, у време празника и викендом иако немају право на возача и аутомобил. Све ове, али и многе друге пикантерије могу се наћи у Извештају државног ревизора о коришћењу службених аутомобила за 2012. годину.

Уредбом о условима и начину коришћења службених возила прописано је да 330 службених возила може да користи 38 особа (председник Народне скупштине, председник Републике, владе и службе владе, министарстава). У реалном животу ову привилегију користе сви уз обилате злоупотребе.

Државни секретар Министарства културе и информисања, у јануару те године свакодневно је користио службени „ауди А6” од 8.00 (8.30) до 17.00 или 22.45 часова, а викендом је редовно ишао до Лесковца.

Државни секретар Министарства грађевинарства и урбанизма, у октобру је свакодневно, па чак и викендом користио исту марку аутомобила на релацији Београд–Пожаревац, при чему се пређена километража за исту релацију разликује од дана до дана у распону од 168 до 400 километара.

Шеф кабинета председника владе у мају 2012. користио је „ауди” у локалу са километражом од 123 до 147 пређених километара, а у децембру исте године, у време државног празника 1. и 2. маја и 126 километара. Исто возило је у децембру 2012. године прелазило километражу у локалу (Београд) од на пример 155, 160, 178 километара. Возило је коришћено свакодневно (и у дане викенда), најчешће у времену од 7.00 (8.00) до 20.00, а и до касних вечерњих сати 23.00 (3.00).

Повереник за заштиту равноправности користио је такође „ауди A6”, свакодневно (и у дане викенда), најчешће у времену од 8.00 до 20.00, а вожња се најкасније завршавала у 24.00. „Из евиденција о уласку или изласку возила из гараже није се могло утврдити да је возило паркирано у гаражи након завршетка коришћења, што упућује на закључак да је возило било на сталној употреби код корисника и да је коришћено не само за потребе обављања посла, већ и за долазак и одлазак са посла”. Исту марку аутомобила користила је и директорка Агенције за борбу против корупције, а њена вожња се најкасније завршавала у 23.30.

За поједина министарства уопште се не зна колико имају аутомобила. Министарство пољопривреде је ревизорима пријавило 156 возила, али су они на основу пословних књига утврдили да их има још 250. Тај број је током ревизије растао да би се попео до невероватних 841.

Такође, подаци о пређеној километражи који су ревизорима достављени нису поуздани и претходно проверени, јер је анализом утврђено да не одговарају подацима из путних налога, јер су заокруживани на цео број (16.000, 42.000, 84.000 километара).

Министарство здравља је у 2012, према достављеним подацима, имало просечну пређену километражу од 9.534 километра. „Подаци о пређеној километражи не приказују право стање коришћења службених возила, зато што је код већине возила укупно пређена километража од дана набавке до 31. 12. 2012. године утврђена тако што је иста подељена са бројем година колико се возило користи. Да достављени подаци нису тачни, показује пример више возила за која је утврђено да су у неким месецима током 2012. прешла већу километражу него за годину дана. Најбољи доказ како се „мувало са километражом” јесте пример из Министарства пољопривреде. Иако возило марке „нисан” није регистровано, те није ни коришћено у 2012, ревизијом је утврђено да постоји путни налог за ово возило за месец мај те године, према коме је с њим направљено 3.024 километра тог месеца.

Ревизори су утврдили да су поједини возачи дневно, уколико су радили 30 или 31 дан, били ангажовани по 24,2 до 25,5 сати. Поред тога, увидом у евиденцију о дневном раду возила, евиденцију и обрачун прековременог рада, план приправности и исплатни листић за месец октобар 2012. године, утврдили су да је возачу исказан, обрачунат и исплаћен већи број сати за приправност од остварених сати приправности и то за 123,5 сата.

Као последица ангажовања возача и потреба коришћења возила, за четири месеца у 2012. години, једном возачу је исплаћен прековремени рад у максималном износу од 80 сати месечно, иако је општим прописима о раду, предвиђено да максималних 80 сати може да буде исплаћено укупно за три месеца у току године.