Јеленина симултанка са европском научном елитом

„Био је петак око седам увече, 24 јун. Мами је телефон упорно звонио неколико пута, непознат број са много цифара. На крају се ипак јавила. ’За тебе је, зову из Копенхагена. Жена помиње некакву награду и новац.’ Узела сам слушалицу. Љубазни глас ми говори да сам добила награду Фондације Лундбек и 7.500 данских круна и да сам позвана на свечану доделу. ’Када?’ питала сам. ’Сутра у 14.30, у Карлсберговој згради, знате је, у центру Копенхагена. Погледала сам махинално на часовник. Па то је за мање од двадесет сати!”

Овако започиње узбудљиву причу Јелена Глишић, матуранткиња Прве београдске гимназије, једна од петоро представника Србије на Европском ђачком парламенту, манифестацији у оквиру Европског научног форума, највећег скупа те врсте на Старом континенту. Са вршњацима из Београда била је у Копенхагену од 20. до 23. јуна. Дан касније из Данске су је обавестили да је једина средњошколка која је награђена у конкуренцији учесника из 16 земаља. Међу лауреатима су све сами угледни професори, научници и институције, попут Бостонског музеја.

Јелена је са вршњацима и експертима дебатовала на тему „Будућност нашег града”, са освртом на климатске промене и урбано планирање. Да би се ваљано припремила, темељно је проучила релевантне документе ОУН и ЕУ, паралелно завршавала гимназију, припремала пријемни за факултет и волонтирала у две невладине организације...

На дебатама је била тако убедљива да су је позвали на сесију Европског научног форума, као једину средњошколку.

– Било је веома свечано, скуп је отворила данска краљица, био је ту и директор ЦЕРН-а, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо… Професор Волфганг Луц са бечког универзитета, Кетрин Рихак, представница „Роберт Бош” фондације и ја седели смо у центру, а око нас у концентричним круговима научници, супервизори, учесници парламента… Решетали су нас питањима, свидела им се моја замисао о привременим парковима на грађевинским парцелама у Београду на којима још није почело да се зида, а многа питања су се тицала нових метода учења у 21. веку. Уопште се нисам збунила. Искрено, нисам ни знала да ће то неко оцењивати, а камоли награђивати – искрена је Јелена.

Радије прича о данима који су претходили научном „окршају” из кога је изашла као лауреат Фондације Лундбек. Поносна је што је наша екипа осветлала образ Србије на Европском ђачком парламенту. Предњачили су у знању, али и у организацији седељци у кафићима Копенхагена.

– Други ђаци су нам се извињавали што тако мало знају о нашој земљи, а ми о Израелу, Енглеској, Француској знамо готово све. Нису нам веровали да у средњој школи имамо по 16 предмета, а не четири као они – објашњава Глишићева.

Стигла је за четири дана дружења са странцима да научи понешто о њиховој култури – да Данци грицкају свежу боранију као чипс, за ручак једу сендвич уместо супе и да се као и Швеђани купају у мору иако је тих дана било свега 18 степени. Заузврат, учила их је да пишу ћирилицу, да преломе језик и изговоре наша имена, а цимерке из Британије је „просветлила” објаснивши им да у Србији није ужасно хладно, јер Србија није исто што и Сибир, како су мислиле. Посебан успех, каже, био је фонд српских речи које је дружећи се са њима усвојио Британац индијског порекла Авинаш, који им се одазивао на име Илија…

----------------------------------------------------- 

Љубав из посланичких клупа

Захваљујући припремама за Европски ђачки парламент, које су се одвијале у новембру 2013, Глишићева је заволела екологију, али јој је постала драга и демографија. Разлог је београдски гимназијалац Вања Гођевац, задужен за демографију, у ког се заљубила у Народној скупштини, где су се одржавали „дебатни тренинзи”.

– Јесте, ту сам пронашла најбољу другарицу, али и дечка. Обоје су са мном изабрани у петорку која је представљала Србију у Копенхагену. Са Вањом се стално надмећем ко је паметнији. Обично ја добијам битку у друштвеним, а он у природним наукама. Признајем, јако је интелигентан, јер како уопште мислите да ја могу да се забављам са неким ко није паметан – кроз смех каже Јелена.

 ----------------------------------------------------- 

А од Вербића – торта

Јелену Глишић и чланове српске репрезентације у Копенхагену – Софију Јовановић, Богдана Радичевића, Лазара Булића и Вању Гођевца прекјуче је примио и Срђан Вербић, министар просвете.

– Министар нас је послужио воћном тортом, похвалио нас и питао за наше будуће планове. У шали нам је понудио посао у министарству, ако све петоро прикупимо заједно осам година радног искуства, пошто је то услов на конкурсу. Онда се извинио што мора да жури у Брисел, на потписивање једног међународног споразума, па нисмо стигли ништа да га питамо – објаснила је Глишићева. 

----------------------------------------------------- 

Дипломата са новинарским педигреом

– Нисам штребер, просек ми је четири и по, волим да излазим. Никад се нисам трудила да будем најбоља у свему, већ у ономе шта ме интересује. Ево, шест месеци већ припремам пријемни за Међународни смер на Факултету политичких наука, за то сам се определила још као клинка. „Гутам” вести из света, обожавам „Тајмс” и Би-Би-Си. То ми мало дође и по деди, Славку Глишићу, он је био новинар „Политике” – открива нам Јелена.