Хрвати се одупиру „Гаспрому”

Према извештајима агенција

Загреб – Хрватска влада свим могућим правним средствима онемогућиће улазак руских нафтних компанија у „Ину” и куповину већинског пакета акција, порука је из државног врха недељу дана пре доласка председника управе „Гаспрома” Алексеја Милера на састанак с председником Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем. Како преноси Танјуг, Милер је у Загреб требало да дође данас, али је долазак одложен из, како кажу у кабинету председника, техничких разлога.

Ипак, делегација „Гаспрома” следеће седмице сигурно долази. Како незванично сазнаје „Јутарњи лист”, управа „Гаспрома” затражила је пријем код Милановића, на шта је одговорено позитивно.

А још јуче се у Загребу с министром привреде Иваном Врдољаком састао амерички заменик секретара за енергетску политику Амос Хохстајн и јасно поручио да САД виде Хрватску као енергетског лидера у регији. Он је пренео и да САД помажу Хрватској у градњи ЛНГ терминала (за хлађење течног природног гаса).

„Хрватска више није у улози да се брине хоће ли имати енергената, већ је њена улога да осигура енергенте својим северним суседима, Украјини, Мађарској, Словачкој, Словенији, и на тој стратегији радимо заједно са Стејт департментом”, изјавио је после састанка министар Врдољак, откривши да су с америчком делегацијом разматрали пословне моделе за градњу ЛНГ терминала, као и процес експлоатације нафте и гаса на мору и копну.

„Јутарњи лист” оцењује да „ове јасне поруке указују да је Хрватска одабрала САД као партнера у развоју својих енергетских потенцијала и јасно поручује Русији и њеним компанијама да за њих овде нема места”.

Премијер Милановић је, међутим, поручио да неће допустити да се Хрватска претвори у геополитички простор надметања између Руса и Американаца. „Дакле, према свима једнако кад је посао у питању.”

Милер, како пише „Јутарњи”, у Загребу жели да разговара о експлоатацији нафте у Јадрану, продаји „Ине” и гасоводу „Јужни ток”. Али, домаћини једино могу да му саопште да од продаје „Ине” руским компанијама неће бити ништа, да крак „Јужног тока” у Хрватској до даљег није могућ као и да га информишу о току конкурса за експлоатацију Јадрана.

„Јутарњи” подсећа да, као чланица Европске уније, Хрватска у овом тренутку не може да омогући продају удела у „Ини” руским компанијама, пре свега због санкција које је ЕУ наметнула Русији због ситуације у Украјини. Такође, премијер Милановић недавно је најавио промену закона о приватизацији „Ине” којом би се осигурала заштита националних интереса у тој компанији, односно да се на другачији начин регулише и ограничи могућност стицања власништва у „Ини” улагачима који нису из ЕУ.

На тај начин би се руским компанијама директно онемогућила куповина удела у „Ини”. Што се тиче гасовода „Јужни ток”, и ту је позиција Хрватске сасвим јасна. Влада, наиме, следи политику ЕУ и, за разлику од Аустрије, која је недавно одобрила споразум ОМВ-а и „Гаспрома” о градњи гасовода, није склона да се супротставља политици Европске комисије.

На овакав став Загреба добрим делом је утицала руска војна интервенција у Украјини у којој је Крим припојен Руској Федерацији, што је довело до затезања односа Москве са Бриселом и Вашингтоном. Влада Хрватске се нашла у посебно деликатној ситуацији јер је, како је недавно писао „Јутарњи лист”, сасвим извесно да САД, ЕУ и НАТО сада не би подржали њену намеру да „Гаспрому” или „Росњефту” прода своје акције у „Ини”. „Росњефт” је био заинтересован да од хрватске владе купи 18 одсто акција „Ине”, а од мађарског „Мола” 49 одсто деоница „Ине” и тим постане већински власник највеће хрватске и једне од највећих нафтних компанија у региону.

САД и поједине чланице ЕУ прибојавају се да би тада Хрватска могла постати потпуно зависна од руског гаса и нафте, што би Загреб могло довести у подређен политички и економски положај у односу на Москву.