Како победити зависност од слаткиша

У Србији је све изразитији тренд пораста гојазности, нарочито међу децом и омладином. Гојазност и друге болести могу да се повежу са повећаним уносом шећера који се налази свуда: у напицима, слаткишима, колачима, тортама, кандираном воћу, сладоледу, разним кремовима, мармелади и џемовима и осталим индустријским производима. Ставља се тамо где га никада не би очекивали, па читање декларације сваког производа постаје још важније.

Ако без слаткиша особа не може ни дан, мора да призна да има проблем и да крене ка ослобађању од ове зависности, а први корак је правилна исхрана.

Да би се особа ослободила зависности од шећера најбитније је, уједно и најтеже, да престане да једе и пије слатко најмање четири до пет дана. Чим се унесе шећер у било којем облику, пожели се још више, што је као када се ватра гаси бензином. Тек када се разбије магични круг жеље за слатким, може али и не мора да се унесе слатко у веома малим количинама. Такође, битно је да се направи стратегија.

Потребно је сазнати више о томе колико је битно да се смањи унос рафинисаног шећера. Чињенице о шећеру могу лако да се пронађу на интернету, а понавља се синтагма да је један од четири „беле смрти” (уз брашно, со и маст).

Други корак јесте да се уклони узрок искушења. Слаткиши и све слатко из шпајза, фиока и тајних места по кући, мора да се уклони. Не указујемо да у ово време кризе треба да се баца храна. Напротив. Може само да се стави ван домашаја или да се раздели.

Битно је и да се заварава мозак. Уместо једења колача треба радити нешто друго, треба наћи нову навику којом ће се елиминисати стара. Треба размислити и планирати. Код многих особа унос слаткиша је везан за нешто, да ли је то доба дана, одређено место или догађај (гледање телевизије). Када се та веза прекине, смањиће се и количина уношења слатког у организам. На пример, треба променити пут од куће, и избећи пролазак поред пекаре или посластичарнице. Ако се иде на славу, треба отићи пре послужења колача или доћи већ када су они послужени.

Ако се уз ручак пије неки слатки напитак, треба га заменити минералном или негазираном водом. Колач треба заменити воћем – јабуком или поморанџом. Ако је особа гладна, треба да избегне храну богату комплексним угљеним хидратима (шећерима), јер масна храна (здраве масноће) богата беланчевинама сасвим лепо може да утоли глад (нпр. неслан кикирики).

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com

-------------------------------------------------------------------

Суштина је у умерености

После месец и по до два месеца зависност од шећера би требало да постане прошлост. За све то време особа се преиспитује зашто је уопште волела слатко. Да ли је то зато што сви воле слатко, због неких околности или можда зато што воли да се награди? Ако је ово последње, треба да се награди нечим здравијим. Када се особа решила зависности, укус за слатко може да се промени, па тако некада омиљено пиће или колач могу да буду преслатки. Умереност у свему је основни циљ правилне исхране, па и у колачима.