Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одбрана, голгота, победа

Одбрана, голгота, победа

„Рат је прекинуо детињство”, „Поубијана деца од 14 и 15 година у селу Грушићу код Шапца”, „Српске жене на породичним огњиштима у ратним условима”, „Сељанка даје воду рањеном српском војнику”, „Какви смо стигли на Крф”... Овако насловљене фотографије део су изложбе „Србија у Великом рату” која је јуче отворена у Дому Војске Србије. Поставка садржи више од 300 архивских докумената и предмета. Осим фотографија борби и страдања, изложена су и писана сведочанства, оружје, ордење, униформе и друга опрема.

– Ова изложба једна је од 60 манифестација које је Војска Србије организовала у сећање на Први светски рат. Намера је да се афирмисањем чињеница дочара какав је углед српска војска имала и како је исписала странице историје. Жеља је и да се њихови подвизи не забораве, али и да се укаже на страдања која је цео српски народ преживео у тим ратним годинама – рекао је отварајући изложбу Зоран Ђорђевић, државни секретар Министарства одбране.

Представљању поставке присуствовао је и начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић који је обишао Велику галерију у пратњи једног од аутора, историчара др Бојана Димитријевића.

Изложба „Србија у Великом рату” подељена је у 16 тематско-хронолошких целина о голготи и васкрсу српске војске и народа.

– Изложени документи доказују да Србија није ушла у рат да би освајала, већ да је била присиљена да се брани, и то уз огромне жртве. Много тога сачувано је захваљујући српским војницима који су, уз све напоре приликом повлачења преко Албаније, преносили и архивску грађу и збирке из фондова српских војвода – навео је Милорад Секуловић, директор Војног архива.

Према речима аутора поставке, изложено је прегршт доказа да је Краљевина Србија у борбе 1914. ушла невољно и с великом муком после два балканска рата” као и да се од разарања која су уследила до 1918. никада није у потпуности опоравила.

Изложба у Дому војске трајаће до 26. јула 2014, сваког дана осим недеље од 11 до 19 сати. Поставка је заједнички пројекат Војног архива, Војног музеја, Програмског архива РТС, Медија центра „Одбрана” и Историјског архива Пожаревца.

Браничево у данима окупације и ослобођења

Борбе, долазак аустроугарских, немачких и бугарских трупа 1915, живот до ослобођења и повратак српских ратника 1918. у Пожаревцу и његовој околини приказани су у неколико тематских целина. Ту су и кадрови са пожаревачког аеродрома на којима се виде српски авијатичари и авиони, разрушени домови, један пијачни дан у граду за време окупације и дочек ослободилаца 29. октобра 1918.

– Намера је била да прикажемо како су се на једну мању средину унутар Србије одразила дешавања у Првом светском рату – истакла је др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац.

Тематске целине:

– Почетак Првог светског рата и операције српске војске 1914.

– Србија и њена војска у ратној 1915.

– Савезници и Србија 1914–1916.

– Рехабилитација и реорганизација Војске Краљевине Србије на Крфу

– Савезничке санитетске мисије и лечење српске војске

– Српска војска на Солунском фронту 1916/1917.

– Хероине Првог светског рата

– Добровољци и њихов долазак на Солунски фронт

– Пробој Солунског фронта и ослобођење 1918.

– Губици српске војске у Првом светском рату

– Српска војска у браничевском крају до „Макензенове офанзиве” 1915.

– Ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915.

– „Макензенова офанзива” 1915. и окупација Браничева 1915.

– Бугарска окупација у Пожаревачком округу 1916–1918.

– Браничевски одред и борци Осмог пука на Солунском фронту

– Ослобођење Пожаревца и околине 1918.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.