„Јужни ток” је европски интерес

Победник тендера за изградњу „Јужног тока” у Србији могла би да буде ћерка фирма „Гаспрома” – „Центрогас”, објавио је јуче руски лист „Вједомости”. Одлука је већ донета, али ће званично бити објављена за неколико дана. Иста фирма ће, потврђује руски медиј, бити укључен и у шему изградње бугарског дела гасовода.

Иако би ова најновија вест из Москве требало да значи да нема више сумњи да ће гасовод бити изграђен, питање је шта је ново што ће колико сутра смислити Брисел и Вашингтон покушавајући да поново обесмисле цео руско-европски пројекат.

Питање је и какав ће нови сценарио припремати ЕК за Бугарску (без које нема „Јужног тока”) када одлучи да настави градњу обустављену пре месец дана, под изговором да је то неопходно како би се пројекат усагласио с прописима ЕУ.

Тек пре неколико дана јавност је могла чути да је Бугарска „Јужни ток” морала да стопира како би спречила потпуни финансијски крах свог банкарског система, будући да је једна америчка агенција за кредитни рејтинг, како наводе агенције, почетком јуна снизила бонитет Бугарској на један степен изнад „инвестиционог смећа”.

Лоша вест се толико брзо проширила да су штедише у року од 24 сата пожурили да подигну свој новац, због чега је Прва инвестициона банка Бугарска остала без готовине, јер је подигнуто више до 400 милиона евра депозита, а влада морала да каже да пристаје да обустави даљу градњу овог гасовода.

Било како било, чињеница је да је Европи гас преко потребан, јер потребе ЕУ стално расту. То је потврдио јуче и помоћник министра за спољне послове Мађарске Петер Сјарто рекавши да је градња „Јужног тока” и европски интерес.

„Јужни ток” ће дати нову руту за снабдевање гасом из поузданог извора, снабдеваће земље на својој траси, али и западну Европу, што ће допринети да се обезбеди енергетска сигурност целе Европе.

Сјарто је још додао и да су многи гласни противници „Јужног тока” ћутали када се градио гасовод „Северни ток”, додавши да се Европа суочава с великим изазовима у енергетици пошто расте потрошња гаса, а нема нових извора.

Европска унија је 2013. са руских извора увезла 140 милијарди кубика гаса, а процене показују да ће 2025. бити неопходно 168 милијарди, а 2031. чак 225 милијарди кубика.

Овај пројекат, иако претходних месеци под великим притисцима европске администрације и америчких политичара, добио је нови импулс након што је у Бечу потписан уговор о изградњи аустријског дела тог гасовода.

Посебност уговора Беча и Москве је у томе што су две земље договориле да преко гасовода „Јужни ток” Аустрија може да транспортује и сопствени гас, који добија са налазишта на Црном мору. Тиме је овај аранжман оспорио главни аргумент противника „Јужног тока” – односно трећег енергетског пакета, да је „Гаспром” монополиста над овим гасоводом.

Пројекат кроз Србију вредан две милијарде евра

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да се очекује да приходи од транзита гаса „Јужним током” кроз Србију буду више стотина милиона евра годишње што ће зависити од количине гаса. Дачић је рекао да ће изградња тог објеката коштати око две милијарде евра, а да ће део тог великог колача припасти и нашим фирмама.