„Južni tok” je evropski interes

Pobednik tendera za izgradnju „Južnog toka” u Srbiji mogla bi da bude ćerka firma „Gasproma” – „Centrogas”, objavio je juče ruski list „Vjedomosti”. Odluka je već doneta, ali će zvanično biti objavljena za nekoliko dana. Ista firma će, potvrđuje ruski medij, biti uključen i u šemu izgradnje bugarskog dela gasovoda.

Iako bi ova najnovija vest iz Moskve trebalo da znači da nema više sumnji da će gasovod biti izgrađen, pitanje je šta je novo što će koliko sutra smisliti Brisel i Vašington pokušavajući da ponovo obesmisle ceo rusko-evropski projekat.

Pitanje je i kakav će novi scenario pripremati EK za Bugarsku (bez koje nema „Južnog toka”) kada odluči da nastavi gradnju obustavljenu pre mesec dana, pod izgovorom da je to neophodno kako bi se projekat usaglasio s propisima EU.

Tek pre nekoliko dana javnost je mogla čuti da je Bugarska „Južni tok” morala da stopira kako bi sprečila potpuni finansijski krah svog bankarskog sistema, budući da je jedna američka agencija za kreditni rejting, kako navode agencije, početkom juna snizila bonitet Bugarskoj na jedan stepen iznad „investicionog smeća”.

Loša vest se toliko brzo proširila da su štediše u roku od 24 sata požurili da podignu svoj novac, zbog čega je Prva investiciona banka Bugarska ostala bez gotovine, jer je podignuto više do 400 miliona evra depozita, a vlada morala da kaže da pristaje da obustavi dalju gradnju ovog gasovoda.

Bilo kako bilo, činjenica je da je Evropi gas preko potreban, jer potrebe EU stalno rastu. To je potvrdio juče i pomoćnik ministra za spoljne poslove Mađarske Peter Sjarto rekavši da je gradnja „Južnog toka” i evropski interes.

„Južni tok” će dati novu rutu za snabdevanje gasom iz pouzdanog izvora, snabdevaće zemlje na svojoj trasi, ali i zapadnu Evropu, što će doprineti da se obezbedi energetska sigurnost cele Evrope.

Sjarto je još dodao i da su mnogi glasni protivnici „Južnog toka” ćutali kada se gradio gasovod „Severni tok”, dodavši da se Evropa suočava s velikim izazovima u energetici pošto raste potrošnja gasa, a nema novih izvora.

Evropska unija je 2013. sa ruskih izvora uvezla 140 milijardi kubika gasa, a procene pokazuju da će 2025. biti neophodno 168 milijardi, a 2031. čak 225 milijardi kubika.

Ovaj projekat, iako prethodnih meseci pod velikim pritiscima evropske administracije i američkih političara, dobio je novi impuls nakon što je u Beču potpisan ugovor o izgradnji austrijskog dela tog gasovoda.

Posebnost ugovora Beča i Moskve je u tome što su dve zemlje dogovorile da preko gasovoda „Južni tok” Austrija može da transportuje i sopstveni gas, koji dobija sa nalazišta na Crnom moru. Time je ovaj aranžman osporio glavni argument protivnika „Južnog toka” – odnosno trećeg energetskog paketa, da je „Gasprom” monopolista nad ovim gasovodom.

Projekat kroz Srbiju vredan dve milijarde evra

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da se očekuje da prihodi od tranzita gasa „Južnim tokom” kroz Srbiju budu više stotina miliona evra godišnje što će zavisiti od količine gasa. Dačić je rekao da će izgradnja tog objekata koštati oko dve milijarde evra, a da će deo tog velikog kolača pripasti i našim firmama.