Зашто деца воле Службу

Жеља младих да постану менаџери, какву су у првом уписном року показале бројне пријаве на факултете где се школује та врста кадрова, потпуно је разумљива. Нарочито у друштву где дебљина новчаника замењује многе врлине.

Али зашто будући бруцоши „хрле у службу”, прецизније на Факултет безбедности, где је прекјуче, првог дана за предају докумената, пробијена уписна квота?

У позадини амбиције транзиционих младића и девојака да се школују за послове безбедности јесте жеља за моћ, каже професор др Жарко Требјешанин, психолог. Млади људи који гледају филмове о Џејмсу Бонду, позив безбедњака доживљавају као идеално занимање, јер оно обезбеђује престиж и углед, а и осећај да их се људи плаше, јер раде за тајне службе, може да импонује.

– Особе које се баве безбедношћу оличење су моћи. Код нас тајне службе често прекорачују своја овлашћења и на неки начин владају људским судбинама и човек који одабере такву професију осећа се попут Бога, има утисак да може да управља животом и смрћу. С друге стране, то занимање носи и романтични ореол великих јунака у истрагама, хапшењима криминалаца. И пустоловни дух карактеристичан за младе наводи их да се определе за безбедњаке. Такву професију виде као авантуру – објашњава Требјешанин.

Разлог више да добију диплому Факултета безбедности он види и у чињеници да су барем до сада млади са тих студија релативно лако могли да добију сигуран посао.

– Факултет нуди широку лепезу места где могу да нађу ухлебљење. Нису то само позиције у БИА или МУП-у него и у општинама, великим фирмама где организују безбедност – наводи Требјешанин.

Масовно пријављивање на Факултет безбедности за Милана Мијалковског, професора у пензији те високообразовне институције, није новост. И претходних година, каже он, владала је помама, па се за једно место борило између пет и осам кандидата. Вероватно и због тога што се већина свршених студената запосли у Безбедносно-информативној агенцији, Војно-обавештајној агенцији или у Министарству унутрашњих послова.

– Млади људи пре свега воле Србију и желе да она буде безбедна. Када заврше државни Факултет безбедности добијају свеобухватна знања из те области. Наставни кадар је углавном претходно радио у државним службама и има богато искуство које им преноси, а не само пуку теорију. Међутим, када окончају школовање, академци пролазе на исти начин као свршени студенти са других факултета. Диплома овог факултета није никаква предност – истиче Мијалковски.

Такво образовање даје добре шансе за намештење код омиљеног српског послодавца – државе.

– Државни посао у Србији је увек био на цени, јер је био сигурнији. Плате су редовне и понекад веће него у приватном сектору. Држава је предузеће које до сада није пропало. Зато је логично што млади људи бирају факултете попут безбедности, за које претпостављају да пружају веће шансе да се дође до посла – сматра Срећко Михаиловић, социолог.

Није помама за запослењем у бранши безбедњака само српски ексклузивитет. Тако ЦИА добија рекордне бројеве пријава вољних да бране Америку.

У овако несигурним временима, где су моћни људи на мети непријатеља, а целе нације на удару терориста, безбедњаци са највишег нивоа, који осмишљавају опште системе одбране великих компанија и угрожених држава, могу одлично да зараде. Осим „Блеквотера”, чувене и контроверзне компаније по свом ангажману у Ираку, постоје и друге приватне корпорације за обезбеђење које не само да шаљу људе широм света, него су и забележиле огроман раст профита.