Zašto deca vole Službu

Želja mladih da postanu menadžeri, kakvu su u prvom upisnom roku pokazale brojne prijave na fakultete gde se školuje ta vrsta kadrova, potpuno je razumljiva. Naročito u društvu gde debljina novčanika zamenjuje mnoge vrline.

Ali zašto budući brucoši „hrle u službu”, preciznije na Fakultet bezbednosti, gde je prekjuče, prvog dana za predaju dokumenata, probijena upisna kvota?

U pozadini ambicije tranzicionih mladića i devojaka da se školuju za poslove bezbednosti jeste želja za moć, kaže profesor dr Žarko Trebješanin, psiholog. Mladi ljudi koji gledaju filmove o Džejmsu Bondu, poziv bezbednjaka doživljavaju kao idealno zanimanje, jer ono obezbeđuje prestiž i ugled, a i osećaj da ih se ljudi plaše, jer rade za tajne službe, može da imponuje.

– Osobe koje se bave bezbednošću oličenje su moći. Kod nas tajne službe često prekoračuju svoja ovlašćenja i na neki način vladaju ljudskim sudbinama i čovek koji odabere takvu profesiju oseća se poput Boga, ima utisak da može da upravlja životom i smrću. S druge strane, to zanimanje nosi i romantični oreol velikih junaka u istragama, hapšenjima kriminalaca. I pustolovni duh karakterističan za mlade navodi ih da se opredele za bezbednjake. Takvu profesiju vide kao avanturu – objašnjava Trebješanin.

Razlog više da dobiju diplomu Fakulteta bezbednosti on vidi i u činjenici da su barem do sada mladi sa tih studija relativno lako mogli da dobiju siguran posao.

– Fakultet nudi široku lepezu mesta gde mogu da nađu uhlebljenje. Nisu to samo pozicije u BIA ili MUP-u nego i u opštinama, velikim firmama gde organizuju bezbednost – navodi Trebješanin.

Masovno prijavljivanje na Fakultet bezbednosti za Milana Mijalkovskog, profesora u penziji te visokoobrazovne institucije, nije novost. I prethodnih godina, kaže on, vladala je pomama, pa se za jedno mesto borilo između pet i osam kandidata. Verovatno i zbog toga što se većina svršenih studenata zaposli u Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vojno-obaveštajnoj agenciji ili u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

– Mladi ljudi pre svega vole Srbiju i žele da ona bude bezbedna. Kada završe državni Fakultet bezbednosti dobijaju sveobuhvatna znanja iz te oblasti. Nastavni kadar je uglavnom prethodno radio u državnim službama i ima bogato iskustvo koje im prenosi, a ne samo puku teoriju. Međutim, kada okončaju školovanje, akademci prolaze na isti način kao svršeni studenti sa drugih fakulteta. Diploma ovog fakulteta nije nikakva prednost – ističe Mijalkovski.

Takvo obrazovanje daje dobre šanse za nameštenje kod omiljenog srpskog poslodavca – države.

– Državni posao u Srbiji je uvek bio na ceni, jer je bio sigurniji. Plate su redovne i ponekad veće nego u privatnom sektoru. Država je preduzeće koje do sada nije propalo. Zato je logično što mladi ljudi biraju fakultete poput bezbednosti, za koje pretpostavljaju da pružaju veće šanse da se dođe do posla – smatra Srećko Mihailović, sociolog.

Nije pomama za zaposlenjem u branši bezbednjaka samo srpski ekskluzivitet. Tako CIA dobija rekordne brojeve prijava voljnih da brane Ameriku.

U ovako nesigurnim vremenima, gde su moćni ljudi na meti neprijatelja, a cele nacije na udaru terorista, bezbednjaci sa najvišeg nivoa, koji osmišljavaju opšte sisteme odbrane velikih kompanija i ugroženih država, mogu odlično da zarade. Osim „Blekvotera”, čuvene i kontroverzne kompanije po svom angažmanu u Iraku, postoje i druge privatne korporacije za obezbeđenje koje ne samo da šalju ljude širom sveta, nego su i zabeležile ogroman rast profita.