Домаћи гранит уместо брачког камена на Стадиону Ташмајдан

Трибине Стадиона Ташмајдан, заштићеног споменика културе у оквиру целине Стари Београд, биће пресвучене гранитним каменом, сазнајемо у Агенцији за инвестиције. Одлука да се баш овом врстом камена обложе седишта која су пре шест деценија, кад је споменик подигнут, била од брачког камена, донета је, напомиње инвеститор, у складу са мишљењем стручњака Завода за заштиту споменика културе Београда, који је раније сугерисао избор камена кречњачког порекла. У агенцији прецизирају да ће бити уграђен домаћи камен. Следи поступак јавне набавке, после чега ће се знати и цена по квадрату. У агенцији наводе да неће бити пробијен финансијски рам предвиђен за реализацију друге фазе радова на стадиону „Ташмајдан”. Иначе, уговорена вредност адаптације и санације целог комплекса је 524.791.087 динара, а радови на  градилишту у Илије Гарашанина поверени су фирми „МБА Миљковић”.

У агенцији подсећају и на то да су у току завршни радови у подтрибинском простору стадиона, намењеном комерцијално-спортском садржају. Тренутно се сређују електро, машинске и инсталације за водовод и канализацију, као и подлога за ледену плочу. У току друге фазе обнове, која је почела пре отприлике два месеца, биће завршени и билетарница и прилазни плато из Илије Гарашанина.

Стручњаци сматрају да гранитни камен којим ће бити обложене трибине има задовољавајућа физичко-механичка својства. Али, подсећају и на неке његове негативне карактеристике.

– За трибине, које су изложене сунчевим зрацима, најбољи би био камен карбонатног порекла, кречњак или мермер, јер је светлије боје, па би мање упијао топлоту. Гранит, који је тамнији, брже ће се загревати, а познато је да поједине његове врсте када се загревају више зраче гас радон који је штетан по здравље – објашњава геолог Зоран Ђајић, председник удружења „Камен Србије”.

---------------------------------------------------------------------------------------

Уместо предвиђених 15 месеци, обнова траје већ две и по године

Реконструкција ташмајданског комплекса почела је у септембру 2011. и планирано је да буде окончана за 15 месеци. Чак је најављивано да ће крајем 2012. прорадити и легендарно клизалиште. Предвиђено је да на стадиону буде места за 10.500 гледалаца – 7.500 на трибинама, а остатак на терену, када се одржавају концерти и слични скупови. Према најновијим подацима, отварање стадиона могуће је тек у првој половини 2015.

---------------------------------------------------------------------------------------

Кречњак са Брача, мермер из Србије, гранити из Бразила, Индије, Италије

У току одлучивања чиме обложити обновљени стадион, у оптицају су били гранити из Бразила, Индије и Италије, али су понуде одмах одбијене као прескупе. Квадрат ових плоча коштао је од 100 евра до чак 250. Тадашња комисија за избор камена и инвеститор су разматрали и предлоге да седишта буду пресвучена домаћим мермером и гранитом, али је закључено да нити су довољно слични оригиналном брачком камену, нити их овдашњи каменоломи имају у потребним количинама. На крају је извођач радова фирма „МБА Миљковић” склопила уговор са „Спрегом д. о .о.” из Сплита у септембру 2012. након што је градска власт одлучила да се трибине обложе брачким кречњаком врсте „аворио”. На крају је инвеститор одустао и од те идеје, али конкретни разлози никада нису наведени. Према једној верзији, за набавку камена из Хрватске није било довољно новца, а према другој, уважено мишљење грађевинских стручњака који су све време упозоравали да је избор брачког кречњака лоша замисао, јер се показало да није толико квалитетан и да ће га кише, влага, снег, ветрови брзо окрунити. По трећој опцији „брачког раскида”,  инвеститор је устукнуо пред притиском јавности да се у обнови стадиона користи искључиво камен домаћег порекла.

---------------------------------------------------------------------------------------

Стена додатно заштићена

За „поправку” стене Ташмајданског масива (према парку) издвојено је додатних 21.688.652 динара. Са спорне стене мајстори су најпре уклонили вегетацију, стабилизовали је и усидрили у масив да не би могло да дође до њеног  померања. Она је потом заштићена и од атмосферских утицаја, али је у међувремену (пре неколико месеци) искрсао други проблем – на њеном врху се појавио надслој земље који је по оцени стручњака могао да постане нестабилан што је могло да доведе до одрона земље, па су спроведени додатни радови на њеној заштити.