Котрљање Америке

Земља је почела да се окреће  наглавачке. Откад се лопта закотрљала у Бразилу, Американци су се загрејали за ногомет. „Сокер” (како у Америци зову фудбал) је у други план бацио јајасту лопту којом се игра до сада неприкосновени амерички фудбал.

 Из тога се извлаче далекосежни закључци, па чак и они да се Американци одричу  традиционалног уверења о својој изузетности . Прихватајући фудбал , игру која је настала на неамеричком тлу, млади Американци показују , да им не смета да буду само једна а не изузетна нација једно је од тумачења које се може чути у америчкој престоници. За Питера Бејнарта , коментатора месечника „Атлантик”, америчко откриће да је лопта округла је добар знак за нацију, па и за остатак света. То показује да је наступила промена свести , да су Американци научили да уживају у надметању са неизвесним исходом. И да је најјача нација на свету спремна да прихвати чак и пораз иако су јој правила игре наметнута са стране.

Рат против самобитности

Управо такав преокрет у америчкој свести смета конзервативној коментаторки Ен Колтер која у узлету за неамирички спорт види опасност највишег степена чак и „морално посрнуће нације”.  „Сокер”, каже Колтерова, гледају они чије прадеде нису рођене у Америци, алудирајући на велики број имиграната који, према мишљењу деснице, уништавају америчку изузетност. Уз мноштво замерки упућених либералнијој Америци, поткачила је посредно и Барака Обаму , чији је отац рођен у Кенији, и који је , по мишљењу конзервативног крила републиканаца сувише попустљив према страним утицајима и имигрантима.

 Дуго се уздржавала да пише о фудбалу, јер наводно није хтела да вређа, али је сада пустила  концентрисани отров: То је игра која потстиче колективизам, у којој нема индивидуалних хероја, нити кривице,отегнута и бескрајно досадна, без стварних резултата…Забрањује се играње руком, а човек се разликује од својих предака, подсећа, баш зато што се усправио и почео да ради рукама…

Фудбал је тренутно перјаница у рату који се води против америчког идентитета , а  десничарска коментаторка оптужује поименце  и „Њујорк тајмс”, за колаборацију са „окупаторима”. Замера му што објављује прегршт текстова о Мундијалу ,  промовише „европске утицаје” , занемарује америчке вредности.

Док је загревање горње Америке(САД) за Мундијал очигледно,  многи се жале да се доњи део континента охладио и да само „јури резултат”.

Ханибали и кучкини синови

Већ сада се зна да ће бити потребно да прође 1385 година да би се уложен новац у нови стадион у Бразилији, исплатио. Овај бели слон је после лондонског Вемблија, најскупљи стадион на свету , његова конструкција коштала  је баснословно, може да прими 65000 гледалаца, а припашће после Мундијала локалном фудбалском клубу који подржава само 1500 навијача. Међу њима је и бивши председник Бразила Лула да Силва, који се ових дана жали пред новинарима  како је бразилска младеж постала апатична. Једна активистичка група, успела је да спречи рушење школе поред Маракане у Рију иако је по првобитном плану на њеном месту требало да се прошири паркиралиште за стадион.

Није ни чудо што  најфудбалскија нација на свету већ годину дана протестује против бизниса који је подрио најважнију споредну ствар на свету. Оптужују их да су престали да воле игру , а они донкихотовски покушавају да је сачувају од милјардерских профита корпоративних тровача попут Кока коле, Мек доналдса, Фифе, трансфера, улазница од хиљаду долара. То су данас крунски прљави играчи  због којих су Бразилци љути на Мундијал иако и даље обожавају да пикају лопту.

 Пепе Мухика, најсиромашнији шеф државе на планети, назвао је Светску фудбалску федерацију „кучкиним синовима” када је на неиграње осудила најбољег уругвајског играча. Дотични Луис Суарес кажњен је зато што је ујео  колегу из противничке екипе .  Његове ноге вреде у Европи десетине милиона долара. Зато се Суарес одмах извинио италијанском фудбалеру.

Гледали сте филм? Витезови су почели да нестају још од давне 1930. када су у Монтевидеу на Мундијалу, нашим момцима са Чубуре , после првих дриблинга почели да прилазе бизнисмени и да им нуде паре. Данас више ни на терену ни у публици нема гладних. Сиромашни су прогнани да би се изградили стадиони за гладијаторе профита. Зато је једноставни уругвајски председник направио велику грешку која му не приличи. Требало је да заједно са Фифом у кучкине синове отера и уругвајског Ханибала. Али и он је почео да јури национални резултат.