ЕУ није опхрвана кризом у Украјини

Званична Атина ових дана изразила је задовољство што је током управо завршеног председавања Европској унији Грчка успела да покаже да је „нормална, једнако равноправна земља чланица ЕУ”.

„Упркос оценама да Грчка можда није у могућности да предводи ЕУ због дубоких економских и друштвених проблема, доказали смо супротно, и врло добро обавили посао”, истиче у интервјуу „Политици” амбасадор Републике Грчке у Србији Константин Икономидис.

Шест месеци након што је Грчка преузела улогу председавајућег ЕУ, „двадесетосморка” се суочава са темељним политичким изазовима који су прошлог децембра били готово непредвидиви. Да споменемо само вишестрану кризу у Украјини и исход европских парламентарних избора који указује на незабележени раст популарности анти-ЕУ странака. Да ли је Грчка, према вашем мишљењу, успела да остави свој печат као земља која је председавала ЕУ током овог турбулентног периода?

Грчка увек оставља свој печат, у случају председавања ЕУ био је то веома добар печат, упркос комплексној економској и друштвеној кризи са којом се земља суочавала када је преузела руковођење ЕУ у јануару и упркос чињеници да је законодавна активност – која представља највећи део улоге председавајућег – била скраћеног времена због европских избора. Више од 70 различитих законских иницијатива је током протеклих шест месеци достављено Европском парламенту, међу њима и стратешки нови закони о европском банкарском сектору, обезбеђивању нових радних места и бици против незапослености... Утисак о добро обављеном послу председавања ЕУ Атина дели са целокупним европским руководством које се бави темом председавања.

Кад Атина погледа уназад на своју листу означених приоритета, да ли налази да је остварила већину зацртаних циљева?

Међу наше приоритете овог пута ставили смо другачији нагласак на одређене теме које су завређивале више пажње. Такође, позабавили смо се и темама које су ближе нашем срцу, међу којима смо веома много радили на промоцији Јадранско-јонске иницијативе за коју би Србија могла бити заинтересована, као и на јачању Фонда солидарности који је коришћен током недавних катастрофалних поплава у Србији.

Самит о западном Балкану јуна 2003. био је вероватно једно од највећих достигнућа претходног грчког председавања ЕУ. Том приликом зацртан је јасан пут ка интегрисању земаља западног Балкана у ЕУ. Атина, међутим, овог пута није стратегију проширења ЕУ уврстила међу своје председничке приоритете. Да ли верујете да је процес проширивања ЕУ данас на свој начин „заборављена тема” у кулоарима моћи ЕУ?

Процес придруживања западног Балкана ЕУ је на дневном реду од самита у Солуну 2003. године. Наравно да је Грчка заинтересована да се западни Балкан интегрише у европску породицу. Овог пута то није било наведено међу нашим приоритетима, зато што је то приоритет по себи и зато што нема потребе стално истицати оно што је очигледно. ЕУ је заинтересована за процес придруживања – и због тога постоји и комесар ЕУ за проширење – било да је у питању западни Балкан, било неки други регион. Иако је истина да међу појединим земљама чланицама постоји оно што се у жаргону зове „замор од проширивања”, али Грчка није једна од тих држава.
Грчкој је важно да је процес придруживања Србије започео за време нашег председавања, из многих политичких и историјских разлога. Били смо веома ради да се отворе преговори са Србијом о неколико поглавља о придруживању. Нажалост, то се за време овог мандата није десило. Грчка је истовремено веома задовољна што су извештаји о процесу скрининга за 18 поглавља позитивни, што значи да ЕУ ускоро може да почне са процесом израде даљих неопходних докумената у поступку за придруживање Србије. Укупно гледајући, Србија је остварила добар напредак на свом путу ка чланству у ЕУ.

Да ли верујете да су недавни европски избори и избори у Србији могли бити разлози одлагања отварања првих поглавља преговора са ЕУ, који су се барем у Београду навелико очекивали прошлог месеца?

Верујем да одлагање није ни у каквој вези са недавним европским изборима и изборима у Србији. Вероватно има више везе са примедбама које су неке државе чланице могле ставити. Спекулације да је ЕУ можда опхрвана кризом у Украјини нису тачне. Бављење кризом у Украјини и процес придруживања су два потпуно одвојена процеса и ни на који начин нису повезани.

Грчка је данас једна од пет чланица ЕУ која није признала једнострану декларацију независности Косова од пре шест година. Заменик грчког премијера Евангелос Венизелос је током посете Приштини у фебруару изјавио да „Атина подржава европске интеграције Косова”. Да ли та подршка предвиђа и признање државности у неком тренутку у будућности?

Кратко речено, Грчка је једна од пет чланица ЕУ која није признала једнострану декларацију независности Косова и ми се држимо свог става.
 
Министарство одбране Србије и Министарство националне одбране Грчке недавно су потписали споразум о војној сарадњи. Да ли верујете да криза у Украјини, незаустављива плима имиграната са Блиског истока на југоисток Европе и обновљени међуетнички сукоби у БЈР Македонији утичу на безбедност у региону?

Не сматрам да је криза у Украјини главна безбедоносна претња у овом делу Европе. Са друге стране, Грчка се суочава са плимом избеглица из разних држава, али за нас то није безбедносна тема, пре је хуманитарно питање. У међувремену, догађаји у Ираку, Сирији и последњих дана у Палестини и Израелу имају потенцијал да постану безбедносни проблем. Требало би да сачекамо да видимо какав ће бити одговор међународне заједнице. Када говоримо о БЈРМ, то је међународно питање са регионалним импликацијама. Не бих то назвао безбедносним проблемом. Што се тиче питања „имена”, тема би могла бити разрешена када би друга страна била мање непопустљива и спремна на пријемчив разговор у оквиру текућег оквира преговора.