Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Класика између Егзита и Гуче

Класика између Егзита и Гуче
Гуча и Егзит (Фото Д. Ћирковић)

Програм класичне музике РТС "Стереорама", као што је познато и о чему је доста писано – између осталог добрим делом и у нашој рубрици "Међу нама"– укинут је на подручју Београда 14. октобра прошле године, а исту судбину дочекао је и Концерт Студија Б. Очигледно нехајан однос према уметничкој музици, такозваној класици, довео је до питања да ли нам је, и у којој мери, ова врста музике данас потребна.

У Министарству културе Србије јуче је било речи о овим случајевима, а у оквиру разговора на тему недостатка целодневног програма озбиљне (уметничке) музике у српском радијском програму. У разговору су учествовали наши композитори, извођачи, уредници музичког програма, критичари, диригенти, новинари, а модератор дискусије била је Бранка Радовић, музиколог и музички критичар нашег листа.

Учествујући у дискусији, државни секретар Министарства културе Ивана Стефановић је приметила да се у широкој јавности углавном говори о две граничне појаве – Гучи и фестивалу Езгит, те у том поларитету класика губи своје место. Због оваквог чињеничног стања, академик Дејан Деспић је подсетио да је Одељење ликовне и музичке уметности Српске академије наука и уметности одлучило да реагује, и на адресу Управног одбора РТС (а потом и Радиодифузне агенције) недавно упутило писмо протеста. У писму стоји да разлози због чега је "Стереорами" одузета фреквенција и додељена другом емитеру нису познати, али је тиме, свакако, ускраћена могућност да бар два дана у недељи не мали број образованих љубитеља класичне музике (којих је, по природи ствари, највише у милионској метрополи), слушајући "Стереораму" задовољава своје духовне потребе.

Из Академије су у писму подсетили да и многе европске земље одавно и трајно имају специјализоване фреквенције и програме, који чак свакодневно и 24-часовно емитују искључиво класичну музику, често уз одговарајуће едукативне коментаре и тумачења што чини важан сегмент културног живота тих средина. У Енглеској је то BBC 3 и Classic FM, у Немачкој WDR 3, NDR 3 и ARD, у Холандији чак три државна програма Radio 4, Classik FM и Concertzender, и тако даље.

Марина Стефановић, новинар Арт телевизије, рекла је да је Арт телевизија "платила цену" пуштајући класичну музику у такозваном "прајм тајму" (од 20 часова) што је, како је истакла, на другим телевизијама незамисливо. – Сви кажу да овакав програм цене и подржавају, али им се не исплати. Да не говоримо колико је тешко наћи спонзора који би могао да "иде" уз класику, а да то не буде, рецимо, пиво, рекла је Марина Стефановић.

Према изнетим мишљењима укидање "Стереораме" само је последица, а не узрок пропадања наше музичке културе и зато ће разговори бити настављени са циљем препознавања одговорности и наставка сарадње на важној заједничкој ствари. Јер да би се усадиле културне навике и потребе, треба их прво пружити публици као избор.

--------------------------------------------------------------------------

Министарство спасава "Стереораму"?

Јуче је истакнута и минутажа емитовања уметничке музике у програмима националне телевизије, која је током 80-тих и 90-тих прошлог века достизала и више од 600 минута недељно, а сада се своди на близу 300 минута месечно! САНУ је у писму тражила да се "Стереорами" врати пређашња фреквенција или додели нека друга.

Председник Управног одбора РТС Никша Стипчевић одговорио је да је фреквенцију "Стереорами" одузела Радиодифузна агенција и да национална телевизија није надлежна за предлагање измена Закона о радиодифузији већ је на Министарство културе да тај предлог упути влади.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.