Кинези зову српска предузећа

Од нашег специјалног извештача
Пекинг, 27. августа – Влада Народне Републике Кине позвала је предузећа из Србије да учествују на Сајму пољопривредних производа, хране, пића и опреме земаља централне и југоисточне Европе, који ће се одржати у Пекингу у последњој декади новембра. Најмногољуднија земља у свету (1,3 милијарде становника) обезбедиће свим нашим излагачима бесплатне штандове, а биће им, такође, омогућено и бесплатно учешће на стручним саветовањима. Овим гестом Кина наставља политику продубљивања економско-трговинских односа са Србијом, у којима свака страна види велику шансу.

У овом тренутку, у организацији и о трошку Министарства спољне трговине и привредне сарадње (MOFTEC) Кине, у Пекингу је у току двонедељни семинар за званичнике из земаља у развоју. Осамнаесточлану делегацију Србије чине народни посланици, представници Министарства економије и регионалног развоја, Министарства финансија, Министарства за државну управу и локалну самоуправу, и медија (РТС-а и листа "Политика"). Семинар има циљ да унапреди традиционално пријатељство Кине са земљама у развоју и иницира нове привредно-трговинске односе.

– Желимо да Влада Србије подстакне излагање српских предузећа на предстојећем сајму у Пекингу и тиме помогне повећање извоза. Наше две земље су потписнице три споразума – о трговини, о заштити инвестиција и о избегавању двоструког опорезивања, чиме је створен правни оквир за развијање обостраних трговинских односа. Прошле године Кина је у Србију извезла робе за 307 милиона долара, а из Србије увезла за око шест милиона долара, углавном руду, шљаку и синтетички каучук. Ваш дефицит јесте велики, али је то отприлике све што сте нам понудили – каже Ксу Ксаофенг, генерални директор Одељења за европске послове у Министарству трговине Кине.

Земља површине 9,6 милиона квадратних километара (трећа на свету) и са историјом дугом пет хиљада година, Кина је данас светско привредно чудо. Прошле године Кина је имала извоз од 1.760 милијарди долара, одмах иза САД и Немачке, а до краја ове очекује се да премаши 2.000 милијарди, чиме би избила на друго место. По девизним резервама од 1.066 милијарди долара прва је на планети. Некадашње реке бициклиста у Пекингу заменили су аутомобили, углавном марке "ауди" (обожавају А-6), "фолксваген", "опел", "тојота", "хјундаи"... На сваком кораку ничу високе грађевине – будућа зграда ТВ има два коса торња, која се криве један према другом! Кажу да је 60 одсто кранова (дизалица) у свету тренутно у Кини.

– Линија се убрзано пење од 2000. године, када је почела трећа етапа наших реформи и отварања према свету. За шест година ниво директних страних инвестиција у Кину премашио је 730 милијарди долара. Од 500 највећих фирми у свету, 480 је овде. Ту је укупно око 70.000 предузећа из преко 200 земаља. Кина је прва у свету по производњи више од сто производа – челика, цемента, лаптопова (две трећине светске продукције), мобилних телефона (половина), ТВ апарата, фрижидера, текстила... Овде се годишње изради 20 милиона ципела, а једне и по кинеске чарапе носи сваки становник света – истиче наш саговорник.

Иако је кинески бруто домаћи производ 14 пута већи него на почетку реформи 1978. године (извоз је чак 84 пута већи од тадашњег) и износи 18.000 милијарди долара, домаћини наредне Олимпијаде не крију да нису задовољни. За трећину становника планете то је ипак прескромних 2.000 долара по глави. Јаз између развијеног истока – Пекинг, Шангај, делта Бисерне реке, делта реке Јангце и регија око Бохајског залива (70 одсто кинеског бруто производа), и западног дела земље је огроман, као и на релацији село–град. Сваке године Кина добија 20 милиона нових радно способних људи, а у могућности је да запосли око 15 милиона.

– План нам је да бруто домаћи производ удвостручимо до 2020. године. Незапосленост покушавамо да решимо стимулисањем људи да започну сопствени бизнис. Велики притисак на град смањујемо запошљавањем сеоске популације у својој средини, где се отварају нови производни погони. Паралелно се одвија и процес приватизације, тако да је под државном контролом остало само око 150 великих предузећа. Ово је модел који се показао веома ефикасним – нагласио је директор Ксу Ксаофенг.