Жене на челу српских школа

Најновије истраживање међу наставницима који предају ђацима између 11 и 16 година показало је да нема велике разлике између српског учитеља и његовог колеге у другим земљама света: они воле своје посао, већина би ову професију изабрала поново, иако осећају да нису довољно цењени, нити подржани. Они су отворени за новине, али немају довољно иницијативе да сарађују с колегама.

Већину наставничке професије чине високообразоване жене у четрдесетим годинама, које предају одељењу у којем седи двадесетак ђака. Директори школа су углавном мушкарци око 50. године живота, такође с дипломом факултета, који руководе школом од нешто више од 500 ученика и око 45 наставника. У Србији је, пак, више жена директора.

Ови су најновији подаци Међународног истраживања наставе и учења (Teaching and learning International Survey – Talis), које је „Политика” управо добила од ОЕЦД-а (Организације за економску сарадњу и развој). Талис је основан 2008. године и у њему сада учествују 34 земље, од Аустралије, Мексика, Израела, САД до Данске, Италије, Сингапура, Уједињених Емирата...

Идеја је да се прикупљају подаци о условима учења и условима у којима раде наставници из школа широм света, с циљем да се добију упоредиве процене практичара из школа како би државе могле да формулишу политике развоја и високог квалитета за наставничку професију. Државе такође могу да стекну увид у то како се друге земље суочавају с различитим изазовима образовних политика и да уче из њихових искустава и решења.

Популација коју испитује Талис јесте популација наставника основних и средњих државних и приватних школа и њихових директора. У свакој земљи испитан је репрезентативан узорак од 20 наставника и директора из сваке од 200 школа које су случајно изабране за потребе истраживања. Приближно 106.000 наставника је одговорило на упитник, што представља репрезентативан узорак популације која броји више од четири милиона наставника у више од 30 земаља које су учествовале у истраживању.

У Србијије на упитнике Талисаодговорило 3.857 наставника виших разреда основне школе, заједно са 186 директора из 191 школе.

И ево шта су они рекли и како то изгледа када се пореди с другим земљама. Само20 одсто наставника из Србије сматра да је њихова професија цењена у друштву, у поређењу с 31 процентом, колико износи просек за земље Талисакоје су учествовале у овом истраживању.

У односу на просек Талиса, наставници из Србије знатно више учествују у програму квалификација (18 одсто), а нарочито на образовним конференцијама и семинарима (60 процената). Око 70 одсто наставника у Србији извештава да је учествовало у различитим курсевима и радионицама у протеклих 12 месеци, 15 одсто наставника изјављује да је учествовало у посетама другим школама, 11 процената каже да је посетило предузећа или друге институције, 33 одсто је учествовало у мрежама наставника које су оформљене у сврхе професионалног развоја, а 32 процента каже да је учествовало у индивидуалном или колаборативном истраживању.

У Србији је 71 одсто наставника завршио неки од програма стручног усавршавања за наставнике, док просек за земље Талисаизноси 90 одсто. Наставници из Србије, у нешто мањој мери него наставници из других земаља, кажу да њихово формално образовање укључује предметни садржај (93 одсто наспрам 95 процената), методику (89 наспрам 92 одсто) и искуство рада у учионици (78 наспрам 89 процената) из појединих или свих предмета које предају. Области у којима је наставницима из Србије најпотребнији професионални развој јесу рад са ученицима са сметњама у развоју (35 одсто наставника) и употреба нових технологија на радном месту (21 проценат).

Око 80 одсто свог времена наставници проводе држећи наставу, преостало време је распоређено на одржавање реда у учионици (10 процената) и административне задатке (осам одсто), што је такође на нивоу просека осталих земаља. Они недељно проводе 18 сати на часовима, а осам припремајући наставу.

Истраживање ОЕЦД-а показало је и да су најстарији наставници у Италији, а најмлађи у Сингапуру, као и да највише времена током недеље у учионици проводе наставници у Чилеу (27 сати), а најмање у Норвешкој (15 сати). Жене су у већини у свим земљама, осим у Јапану.

На крају истраживања, наставници су добили и практичне препоруке како да унапреде свој рад и рад школа у којима предају.