Žene na čelu srpskih škola

Najnovije istraživanje među nastavnicima koji predaju đacima između 11 i 16 godina pokazalo je da nema velike razlike između srpskog učitelja i njegovog kolege u drugim zemljama sveta: oni vole svoje posao, većina bi ovu profesiju izabrala ponovo, iako osećaju da nisu dovoljno cenjeni, niti podržani. Oni su otvoreni za novine, ali nemaju dovoljno inicijative da sarađuju s kolegama.

Većinu nastavničke profesije čine visokoobrazovane žene u četrdesetim godinama, koje predaju odeljenju u kojem sedi dvadesetak đaka. Direktori škola su uglavnom muškarci oko 50. godine života, takođe s diplomom fakulteta, koji rukovode školom od nešto više od 500 učenika i oko 45 nastavnika. U Srbiji je, pak, više žena direktora.

Ovi su najnoviji podaci Međunarodnog istraživanja nastave i učenja (Teaching and learning International Survey – Talis), koje je „Politika” upravo dobila od OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj). Talis je osnovan 2008. godine i u njemu sada učestvuju 34 zemlje, od Australije, Meksika, Izraela, SAD do Danske, Italije, Singapura, Ujedinjenih Emirata...

Ideja je da se prikupljaju podaci o uslovima učenja i uslovima u kojima rade nastavnici iz škola širom sveta, s ciljem da se dobiju uporedive procene praktičara iz škola kako bi države mogle da formulišu politike razvoja i visokog kvaliteta za nastavničku profesiju. Države takođe mogu da steknu uvid u to kako se druge zemlje suočavaju s različitim izazovima obrazovnih politika i da uče iz njihovih iskustava i rešenja.

Populacija koju ispituje Talis jeste populacija nastavnika osnovnih i srednjih državnih i privatnih škola i njihovih direktora. U svakoj zemlji ispitan je reprezentativan uzorak od 20 nastavnika i direktora iz svake od 200 škola koje su slučajno izabrane za potrebe istraživanja. Približno 106.000 nastavnika je odgovorilo na upitnik, što predstavlja reprezentativan uzorak populacije koja broji više od četiri miliona nastavnika u više od 30 zemalja koje su učestvovale u istraživanju.

U Srbijije na upitnike Talisaodgovorilo 3.857 nastavnika viših razreda osnovne škole, zajedno sa 186 direktora iz 191 škole.

I evo šta su oni rekli i kako to izgleda kada se poredi s drugim zemljama. Samo20 odsto nastavnika iz Srbije smatra da je njihova profesija cenjena u društvu, u poređenju s 31 procentom, koliko iznosi prosek za zemlje Talisakoje su učestvovale u ovom istraživanju.

U odnosu na prosek Talisa, nastavnici iz Srbije znatno više učestvuju u programu kvalifikacija (18 odsto), a naročito na obrazovnim konferencijama i seminarima (60 procenata). Oko 70 odsto nastavnika u Srbiji izveštava da je učestvovalo u različitim kursevima i radionicama u proteklih 12 meseci, 15 odsto nastavnika izjavljuje da je učestvovalo u posetama drugim školama, 11 procenata kaže da je posetilo preduzeća ili druge institucije, 33 odsto je učestvovalo u mrežama nastavnika koje su oformljene u svrhe profesionalnog razvoja, a 32 procenta kaže da je učestvovalo u individualnom ili kolaborativnom istraživanju.

U Srbiji je 71 odsto nastavnika završio neki od programa stručnog usavršavanja za nastavnike, dok prosek za zemlje Talisaiznosi 90 odsto. Nastavnici iz Srbije, u nešto manjoj meri nego nastavnici iz drugih zemalja, kažu da njihovo formalno obrazovanje uključuje predmetni sadržaj (93 odsto naspram 95 procenata), metodiku (89 naspram 92 odsto) i iskustvo rada u učionici (78 naspram 89 procenata) iz pojedinih ili svih predmeta koje predaju. Oblasti u kojima je nastavnicima iz Srbije najpotrebniji profesionalni razvoj jesu rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju (35 odsto nastavnika) i upotreba novih tehnologija na radnom mestu (21 procenat).

Oko 80 odsto svog vremena nastavnici provode držeći nastavu, preostalo vreme je raspoređeno na održavanje reda u učionici (10 procenata) i administrativne zadatke (osam odsto), što je takođe na nivou proseka ostalih zemalja. Oni nedeljno provode 18 sati na časovima, a osam pripremajući nastavu.

Istraživanje OECD-a pokazalo je i da su najstariji nastavnici u Italiji, a najmlađi u Singapuru, kao i da najviše vremena tokom nedelje u učionici provode nastavnici u Čileu (27 sati), a najmanje u Norveškoj (15 sati). Žene su u većini u svim zemljama, osim u Japanu.

Na kraju istraživanja, nastavnici su dobili i praktične preporuke kako da unaprede svoj rad i rad škola u kojima predaju.