Поплаве однеле 1,7 милијарди евра

Вредност добара уништених поплавама износи 870 милиона евра, док добит изгубљена због излива река достиже 662 милиона евра, што значи да је укупна новчана тежина катастрофе коју је Србија претрпела у мају, око 1,5 милијарде евра. То се, међутим, односи само на 24 општине које су највише пострадале, рекао је Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, на конференцији у Влади Србије. Кад се анализира и штета у преосталим општинама погођеним поплавама, на ту своту ће вероватно морати да се дода још 10 до 15 одсто, што би било око 1,7 милијарди евра.

Да би се уништена добра у свим поплављеним општинама санирала и обновила, процењује се да ће неопходно бити 1,3 милијарди евра. Ако од донатора „скрпимо” пар стотина милиона евра, казао је Благојевић, „ми смо на коњу”. Без обзира на ограниченост средстава, први људи чије су куће однеле поплаве биће усељени у нове домове у августу. До зиме ће свако ко је остао без куће добити кров над главом, уверава Благојевић.

За сада је познато да је оштећено 17.000 домаћинстава, више од 400 је потпуно уништено и највећа штета је управо у сектору становања – 227 милиона евра. Али, нису све општине доставиле извештаје, тако да се још не зна тачан број погођених домаћинстава, као ни имена њихових житеља и категорије штете. Рок општинама да проследе спискове је понедељак. Они који до тада не буду послали извештај, неће ни бити узети у обрачун – упозорио је Благојевић. 

– Док списак не преда и последња општина, исплата помоћи неће почети. Чини ми се да су неке општине олако схватиле своју улогу. Цео процес мора бити транспарентан, располажемо фиксном сумом за доделу помоћи, а не знамо на колико домаћинстава да је расподелимо – рекао је Благојевић.

Ниједна срушена кућа неће бити опет саграђена на клизишту или у плавном подручју, чиме ће животи њихових житеља постати безбеднији него до сада – најавио је Благојевић.

Штета и губици највећи су у рударству и енергетици – 494 милиона евра. Највећи непосредни проблем у том сектору су два потопљена угљенокопа, од којих је један исушен. Експерт Светске банке је, испричао је Благојевић, на тај призор рекао да то никада нигде није видео и да му је зато немогуће да процени ефекте те катастрофе. И сума нужна за санацију и обнову највећа је у рударству и енергетици – 412 милиона евра.

Укупна штета и губици у сектору производње, где осим рударства и енергетике спадају и пољопривреда, производња, трговина и туризам, достиже милијарду евра. У пољопривреди висина штета и губитака је 228 милиона евра. Барем до идуће године 12.000 хектара пољопривредног земљишта биће потпуно неупотребљиво, 4.800 хектара би требало очистити. Са 16.000 хектара бујице су однеле семе.

У социјалном сектору, где су уз становање сврстани и образовање, здравство и култура, штета и губици су однели готово 242 милиона евра. Ниједна образовна установа није потпуно уништена и они ће бити спремни за почетак школске године, напоменуо је Благојевић. У инфраструктури су збрисана 192 милиона евра – само у саобраћају око 166 милиона – док је у животној средини и управљању висина штете и губитака око 28 милиона евра.

Штета је већа на приватним добрима него на јавним и износи око 500 милиона евра, уз више од 200 милиона евра губитака. На јавној својини штета је око 300 милиона евра, али губици се пењу до 400 милиона евра.

Ускоро закон о обнови након поплава

Закон о обнови након поплава наћи ће се пред Владом Србије идуће недеље, када би могао бити и усвојен у парламенту, најавио је Благојевић. Најзначајнији страни партнер у обнови је Европска унија, рекла је Ана Илић, из владине Канцеларије за европске интеграције, и из њених претприступних фондова већ је за Србију издвојено 30 милиона евра, који ће бити усмерени на становање и подршку пољопривреди. Још 50 милиона евра из тих фондова се сада репрограмира како би било прослеђено Србији за обнову. У току су, навела је Илићева, и разговори са билатералним партнерима, попут Немачке, Норвешке, Шведске.