Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милиони бескућника у САД

Милиони бескућника у САД
Муке на њујоршкој берзи (Фото АФП)

САД су 1949. године поставиле себи циљ (оверен у Конгресу), да свака америчка  породица треба да стекне пристојну кућу. Тај сан се сада драматично руши, са несагледивим последицама по финансијско тржиште остатка света- годинама тесно повезаног са америчким тржиштем некретнина.
"Колапс америчког хипотекарног тржишта 9. августа, могао би да остави без куће између милион и три милиона Американаца, учини их бескућницима, не зато што су изгубили посао, или зато што је економија пропала, већ зато што су ушли у ризичне хипотекарне кредите. Никада у последњих 37 година није било толико принудних наплата дугова у Америци као данас. Станоградња у САД је сада на најнижим гранама од 1997. године. Амерички сан је угрожен...", упозорио је ових дана сенатор Кристофер Дод, један од председничких кандидата Демократске странке.

Јучерашњи извештаји са Вол стрита потврђују да се суноврат америчког хипотекарног тржишта  наставља, и да "најгоре тек долази", упозорава "Фајненшал Тајмс". Америчко тржиште некретнина преплављено је наиме, овог лета кућама које нема ко да купи. Куповина стамбених јединица у САД на најнижем је нивоу у последих пет година, док је понуда кућа највећа од 1991. године.

Пооштрени услови одобравања кредита у САД, и огроман број поверилаца који нису у стању да отплате рате стамбених кредита указују на предстојећи, озбиљан пад куповне моћи Американаца. "Број корисника кредитних картица у САД који нису у могућности да отплате приспеле обавезе значајно је већи него лане. Криза хипотекарног тржишта у САД повећава бојазан да ће проблем разлити и на друге категорије задужења потрошача", додаје лондонски дневник.

Након колапса хипотекарног тржишта, ризик од дужничке кризе је Америци озбиљнија претња од тероризма, открива ново истраживање СиЕнЕна.

У међувремену, аналитичари још тумаче како се десило да се на америчко тржиште високоризичних хипотекарних кредита за само неколико година, улије чак 2.500 милијарди долара новца за све четири стране света?

Након спектакуларног краха "дот. ком" акција 2002. године, грађевински бум 2003–2005. године подстакао је опоравак америчке привреде. Вешти зајмодавци нудили су тада Американцима и шаком и капом наизглед јефтине стамбене кредите. Најсиромашнијој трећини америчког становништва, зајмодавци су омогућивали такозване "саб прајм" кредите – без много провере о примањима, без захтева за било каквим депозитом, са флексибилним роковима отплате и ниском почетном каматом... Американци скромних примања масовно су узимали наизглед повољне стамбене кредите, и са новостеченом кућом као залогом улазили у нове кредите и дугове...

Истовремено, зајмодавци су упоредо са одобравањем лавине високоризичних кредита, почели да штите своје инвестиције. На берзама широм света финансијери су развили комплексан систем препродаје америчких хипотекарних кредита разним институцијама заинтересованим за високи профит. Аналитичари већ две-три године спорадично упозоравају да систем  глобалног финансијског лоптања са америчким хипотекарним кредитима  стоји на танким ногама. Авај, мамац великих профита на америчком хипотекарном тржишту, био је годинама исувише привлачан за многе данас забринуте инвеститоре.

Тек са крахом америчког хипотекарног тржишта 9.августа одједном је постала уочљива несмотрена лакоћа којом су се многе иностране банке укључиле у бизнис око реализације америчког стамбеног сна, без много знања о кредитној моћи нижег сталежа америчког друштва.

Баук кризе изазване крахом америчког хипотекарног тржишта, међутим, забринуо је ових дана утицајне пословне кругове широм света. Бројни индекси  пословног поверења инвеститора у даљи курс глобалне економије озбиљно су пољуљани, а остатак света са нескривеном зебњом прати за сада незаустављиво урушавање америчког сна о кући.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.