Пријатељу, морам да те шпијунирам

Ангела Меркел сигурно није могла ни да сања како ће јој се искомпликовати прве радне недеље овог лета. Уместо одрађивања рутинских канцеларских послова на догодило се шокантно изненађење – „пукли” су односи са САД.

НАЈТЕЖА КРИЗА ОД ИРАЧКОГ РАТА: Најновија америчко- немачка шпијунска афера нарасла је попут квасца а њене размере толико су пореметиле односе Берлина и Вашингтона да се већ отворено говори о кризи незабележеној од међународне интервенције у Ираку. И већ сада је јасно да ће „пеглање” односа бити веома компликовано, пре свега због чињенице да Немци и Американца потпуно различито гледају на проблем који је потресао њихове односе. Немачка страна готово наивно каже да међу пријатељима и савезницима не треба да буде шпијунирања, с друге стране Атлантика стиже објашњење које у најкраћем гласи: пријатељу, морам да те шпијунирам.

У односима Немачке и САД шпијунирање није новитет. Лане је „пукао” скандал када је откривено да су Американци прислушкивали неколико милиона немачких грађана. На листи прислушкиваних особа нашло се и име канцеларке Ангеле Меркел. Заједничком акцијом скандал је „утишан” а онда се догодила шпијунска епизода 2014.

Прво је откривено да је један сарадник БНД, немачке обавештајне службе био заправо двоструки агент – радио је за отаџбину али и Американце. А затим је стигао нови ударац, и један сарадник у немачком министарству одбране петљао је са Американцима.

Била је то кап која је прелила чашу немачког стрпљења. Конзервативци Ангеле Меркел, по правилу највернији пријатељи и партнери САД у Немачкој, дигли су глас против америчког понашања. Можда данас и најугледнији немачки конзервативни политичара – поред Ангеле Меркел – министар финансија Волфганг Шојбле видно разочаран и љут поручио је да Американци могу да регрутују трећеразредне шпијуне али да „због толико много глупости може само да заплаче”.

Скандал је убрзано растао да би уследио и сасвим неочекиван потез: званични Берлин протерао је из земље првог човека америчке тајне службе у амбасади САД у Немачкој. Влада Ангеле Меркел је протеривањем овог америчког „дипломате” учинила нешто што је заиста преседан у послератним односима Немачке и САД. Први пут од 1949. године када је „рођена” Савезна Република Немачка, један амерички дипломата постао је „персона нон грата”.

И док је Немачка „кувала” од муке због неприхватљивог америчког понашања Американци су ћутали. Изостала је званична реакција чак и када је шеф њихове шпијунске службе у Немачкој „замољен” да напусти земљу. Могло се чути једино да ће се о проблему разговарати, већ приликом наредног сусрета шефова дипломатија две државе: Франк-Валтера Штајмајера и Џона Керија.

А онда се ствар почела да се мења. Прво је Немцима стигла порука да  пријатељи свој „прљав веш” не износе у јавност преко медија и да постоје канали које треба користити да се проблеми решавају подаље од очију јавности. Уследило је, затим, главно изненађење. Појавила су се у америчким медијима озбиљна објашњења „зашто заправо САД морају да шпијунирају Немачку”.

Основна теза је да званични Берлин својом међународном политиком изазива америчко подозрење. Пре свега због својих непримерених веза и сарадње са Русијом и Ираном.

У тексту америчког новинара Џејмса Кичика који је објавио угледни „Франкфуртер алгемајне”, између осталог стоји овај закључак: „За разлику од хистеричне реакције на америчко шпијунирање стоји уздржано реаговање (Немачке) на неприхватљиво понашање Русије у чему се види главни разлог зашто је неопходно да се шпијунира Немачка: Берлин је постао непоуздан амерички партнер”.

Коментар на овакву оцену је непотребан. Немачка једноставно мора да се помири са чињеницом да ће пријатељ с друге стране Атлантика и даље морати да је шпијунира.

РАТ БЕЗ КРАЈА: Блискоисточна ратна прича као да нема краја. Најновија епизода – ракетни обрачун Израела и Хамаса у појасу Газе – захуктава се а резултат је трагичан: све више мртвих и рањених цивила.

Утисак је да су најновија догађања у којима ракете падају на Газу али и Тел Авив и Јерусалим на силу изазвана. И Хамасу и Израелу, наиме, најновији обрачун служи као својеврсна маска за озбиљне проблеме који тренутно притискају ривале. У Израелу је озбиљна политичка криза, влада је на климавим ногама и премијеру Бенјамину Нетанијахуу је тренирање строгоће на Хамасу можда и последња прилика да коалиционе партнере приволи да остану у влади.

Хамас, на другој страни, озбиљно „нагризају” последице арапског пролећа. То се посебно види на примеру Египта који је, после војног пуча, од савезника постао озбиљан противник  Хамаса. Осим тога, Хамас урушава и унутрашња криза. Нема новца за одржавање његове цивилне власти у Гази што је дало додатну снагу заговорницима обрачуна са Израелом.

И ракете и бомбе са обе стране су полетеле. Мировни посредник који  би покушао да испослује прекид обрачуна није на видику.