Истеривач свих животних веза

Карлове Вари - Замерио сам се људима у толикој мери да ме чуди што сам још увек у овом послу. Никада нисам играо по правилима и то на своју штету. Био сам грубијан који не размишља разборито, протраћио сам већину талента који ми је бог дао. Љубав и пријатељство других третирао сам као Баскијатове радове и Принчеву музику, коју су ми својевремено ти млади људи дали на поклон, а ја их бацио у смеће. Они су после постали и цењени и славни - написао је у својој мемоарској књизи, а део тог испричао и у Карловим Варима – Вилијам Фридкин (1935, у породици украјинских досељеника у САД), један од највећих редитеља „новог Холивуда“.

Аутору култних филмова „Француска веза“ (снимљен 1971, освојио пет Оскара), „Истеривач ђавола“ (1973), „Глуварење“ (1980) и „Убица Џо“ (2011), председник фестивала Јиржи Бартошка уручио је Кристални глобус за животно дело, а Фридкин је публици приредио изненађење приказавши рестурирану копију обновљене верзије филма „Чаробњак“ (1977), који га је својевремено коштао каријере...

Сада када сумирате своју каријеру и са погледом у прошлост, да ли бисте „Чаробњака“ радили са мање мегаломанских амбиција и боље прошли?

Лако је сада у овим мојим годинама бити паметан и мудар. У време када сам радио „Чаробњака“, мене је слава већ била „ударила у главу“. Био сам бахат, груб, без осећаја емпатије. Трошио сам новац и жене, мислио да све могу и да ми се све дозвољава. Зато сам и изгубио Стива Мек Квинакао глумца у овом филму, а он је само тражио да његова тадашња девојка Али Мек Гроу буде једна од продуценткиња, како би била са њим док снима у Латинској Америци.

Добили сте зато глумца Роја Шајдера, а хроничари Холивуда кажу да сте и са њимбили у сукобу и да зато више нисте радили заједно?

Са свима сам се ја сукобио јер сам се понашао као филмски бог, али није то разлог што више нисмо радили заједно. Само сам са неколико глумаца радио више него једном, јер сваки је филм другачији и сваки филм радим другачије и самим тим не захтевам исте глумце. Једино сам са Томијем Ли Џонсом снимио два филма и то зато што су оба лика које је играо били слични. Са Макс фон Сидовом сам радио два пута, али само једном на филму. Други пут је то била представа на Бродвеју.

„Чаробњак“ је важио за Ваш неуспешан филм?

Ја о њему не мислим као о неуспешном филму, јер се он већ 37 година непрестано приказује у дворанама и кинотекама широм света. Организују се и специјалне пројекције „Чаробњака“ као недавно у Венецији и Истамбулу, широм Америке. У Америци ће 5. Августа изађи и на ДВД. Какав је то онда неуспех? Ако мислите на резултате на биоскопским благајнама у време после његове премијере, онда да вам кажем да то за мене није битно, мене бројке не интересују.

Не мислим ја већ холивудски магови којима су резултати на „бокс офису“ једина светиња?

То је њихов проблем. Ја не радим на биоскопској благајни. Мене занима да гледам филм који желим и да размишљам о томе да ли ми се свиђа или не. То је све. Они нека броје паре. Били су срећни када су избројали оно што су зарадили моји филмови „Француска веза“ и „Истеривач ђавола“.

Од Вас и осталих припадника „Новог Холивуда“ после првих успеха холивудски студији су очекивали да ће и убудуће стално „купити кајмак“, а да ли то очекују и од повратка „Чаробњака“?

Дух времена се променио. Много тога се променило, шефови холивудских студија не трају вечно. Оне чувене студијске главе са којима сам ја радио или су дали отказ или су мртви. „Чаробњака“ ће сада гледати млада публика чији се интереси не заснивају на стварима које занимају нове холивудске шефове.

Какви су ти нови шефови?

Бивши агенти или адвокати великих корпорација. То више нису филмски произвођачи какви су били током 70-их година прошлог века. Данас је више од осамдесет посто филмова произведених у САД о суперхеројима, а такви филмови ме уопште не интересују.

Јесу ли за то криви „Ратови звезда“, филм у којем сте ви одбили да учествујете као један од продуцената?

Сматрао сам то тада будалаштином и зато сам одбио.

Кајете ли се због тога?

Не знам да ли то могу назвати кајањем, али сасвим сигурно могу рећи да сам се освестио. Да филм „Ратови звезда“ није успео, око осамдесет посто филмова данашњице не би постојало. У основи, сви су они својеврстан продужетак „Ратова звезда“ који је страховито, и бојим се заувек, променио дух времена. Променио је не само филм већ и литературу, чак и популарну музику.

И Ви сте много тога променили филмом „Истеривач ђавола“ који је још увек предмет многих озбиљних дебата?

Многи сматрају да је овај филм заувек престравио читаве генерације филмских гледалаца. Не трошим време у покушају да то схватим. Једноставно, ово је филм о мистерији вере. Чак и они који нису верници забринути су шта ће се десити када умру и веома млади број људи заиста сматра да смрт значи да је све готово. Већина размишља о животу после смрти, о снази вере, а у „Истеривачу ђавола“ видели смо снагу вере на веома чудан начин. То није хорор филм и никада није ни било планирано да буде хорор, већ филм о тајнама вере заснован на истинитој причи. Филм о многим стварима на земљи које су необјашњиве.

И филм „Глуварење“ у којем је Ал Паћино сав у кожи у геј бару, задирао је у оне „забрањене зоне“ америчког друштва што је такође изазивало полемике?

Никада нисам осећао потребу да било што објашњавам, заокружујем или затварам. Нико тачно не зна зашто се нешто догађа, како смо дошли на овај свет и како ћемо га напустити. Људи не иду у биоскоп да би добили објашњења, већ из емотивних разлога: да се смеју, да се плаше или плачу. Зашто бих ја био тај који би неком нешто објашњавао. Немам такву моћ. На гледаоцима је да филм разумеју и доживе у складу са својим емоцијама.

-------------------------------------------------------------------------------

Победио грузијски филм„Острво кукуруза“

Изванредни грузијски филм „Острво кукуруза“ Георгија Овашвилија, о којима је на страницама „Политике“ јуче било речи, победник је 49. Карлове Вари фестивала. Овашвилију је фестивалски Гран при, Кристални глобус за најбољи филм главног такмичарског програма уз који иде и новчани износ од 25 хиљада долара, уручио председник жирија Луис Мињаро.

Међу награђенима су и мађарски филм „Слободан пад“ Ђерђа Палфија (награда за режију и специјална награда жирија), амерички „На дну“ (најбоља глумица) и белгијско-канадски „Сав твој“ (најбољи глумац).

Победник такмичарског програма „Источно од Запада“, као што је „Политика“ и предвидела, јесте руски филм „Помоћно оделење“ Ивана И. Твердовског, који је био доминантан у овој фестивалској секцији где су убедљиве наступе имала и два српска филма.

Другу награду – специјално признање жирија којим је председавао Ахмет Бојисоглу, освојио је наш млади редитељ Иван Икић за дебитанстки филм „Варвари“...