Све више управо разведених

Сваки четврти брачни пар у Србији своју животну бајку на тему „и живели су срећно и дуговечно до краја живота” завршава у бракоразводној парници, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, који упозоравају да је у току протекле године број развода порастао за 11 одсто у односу на 2012. годину. Рекордери у посети бракоразводном адвокату су из борског, зајечарског и банатског округа – језик бројева и слова сведочи да ови брачни парови имају дупло већу стопу развода у односу на остатак Србије.

Национална статистика сведочи да се у Србији годишње склопи око 36.000 бракова, а петина њих се разведевећ у току прве четири године. Мит о „фаталној” седмој години побија реалност која сведочи да просечан српски брак траје 13 година и четири месеца. Ово истраживање такође је демантовало тезу да деца могу бити малтер који цигле породичне куће држи на окупу – више од половине разведених бракова чине заједнице са децом. Статистика ипак сведочи да број наследника у породици смањује шансу за развод – у трећини разведених бракова има једно дете, петина бивших супружника има двоје деце, 3,8 разведених супружника има троје деце, а на развод се одлучило свега 0,6 одсто супружника са четворо деце. А када се слова на бракоразводној пресуди осуше, мајка је та која у највећем броју случајева из суднице излази као старатељ. Тако је у току 2013. године 3.512 деце након развода додељено мајци, за 645 старатељ је отац, а о 350 малишана заједно брину отац и мајка.

Иако истраживање Републичког завода за статистику не открива мотивацију за одлазак код бракоразводног адвоката, искуство психолога и породичних терапеута говори да ће се просечна српска жена пре развести због свекрве него због љубавнице. У преводу – најмање шансе за успех имају они бракови у којима ташта или свекрва на венчању ухвате бидермајер.

„Статистика која сведочи да се сваки пети брак разведе у прве четири године сведочи да је трудноћа честа кума на венчању савремених младих парова. Млади слушају брачне завете у потпуној хормоналној и емоционалној конфузији, а од момента када тест за трудноћу покаже позитиван резултат, све се ради у петој брзини – веридба, венчање, селидба или адаптација бивше момачке или девојачке собе за уношење кревеца. Многи су принуђени да живе у заједници. Истовремено, млади пар је принуђен да се преко ноћи прилагођава на гомилу нових животних улога – супружника, зета и снаје, домаћице и домаћина, мајке и оца. Долазак детета на свет обично заоштрава различите погледе на свет, ставове о васпитању детета и идеје о приоритетима породичног буџета”, каже психолог Маја Антончић.

Она истиче да је прва година брака – најтурбулентнија, нарочито ако истовремено означава и долазак бебе, јер је родитељство синоним за велику одговорност и заједничко решавање многих проблема. Међутим, многи млади људи који данас размењују брачне завете, васпитавани су у духу индивидуализма и многе од њих родитељи „шаљу” у брак речима „ако ти се не свиђа, ти се врати кући”.

„Друга кризна година брака јесте улазак детета у пубертет и суочавање родитеља са свим изазовима адолесценције – лошим друштвом, ноћним изласцима, цигаретама и опијатима и проблематичним моделима за идентификацију. Пубертет је доба када школски успех трпи због хормоналне турбуленције, а родитељ у чијем је опису посла бављење оценама бива оптужен да је лош школски успех његова кривица. Сукоби често настају и због тога што родитељи имају различите ставове према томе шта спада у дозвољено понашање и „забрањено воће” и што нема консензуса о томе ко ће дете да научи лекцијама о животу. Због тога не чуди податак да просечан брак траје 13 година, јер је то време када деца улазе у пубертет, а родитељи у климактеријум, а у кући пуној хормона брак је на великом искушењу”, закључује наша саговорница.  

--------------------------------------------------------------------------------

У сваком шестом браку супружници истих занимања

Мит да се супротности привлаче уверљиво демантује статистика Републичког завода за статистику – у више од 90 одсто склопљених бракова супружници су исте националности, а у 64 одсто случајева имају исту школску спрему. У сваком шестом браку партнери су истих занимања, а занимљивост изведена из овог истраживања сведочи да је свака пета млада образованија од свог изабраника. Доказ да ветрови еманципације снажно дувају овим поднебљем налазимо и у податку да је тек свака десета новопечена госпођа издржавано лице, то јест домаћица.