У Србији се не поштују ауторска права

Власници медија ауторима и интерпретаторима (редитељима, сценаристима, глумцима) деценијама не плаћају надокнаде за њихова права уколико емитују и репризирају филмове на својим телевизијама и да законска регулатива мора да их на то примора, рекао је глумац редитељ Драган Бјелогрлић на јучерашњем првом јавном слушању измена и допуна Закона о ауторским и сродним правима у Народној скупштини. Он је подсетио да смо лидер у региону по квалитету филмова, и  нагласио да имамо најмање ефикасан систем у финансирању филмова.

Уметници су овом приликом  упознали посланике са конкретним проблемима с којима се срећу у пракси. Према речима Весне Марјановић, председнице Одбора за културу Скупштине Србије, овај сусрет је значајан и због хармонизације наших закона са европским прописима.

Композитор Зоран Симјановић напоменуо је да је Сокој израдио софтвер који бележи све нумере емитоване на телевизијама и сада је на држави да нађе законски начин да емитери то и поштују.

Професор Правног факултета у Београду Слободан Марковић истакао је да у САД постоје јаки синдикати уметника који, уколико им се не поштују права, зауставе даљи рад. Додао је да би наша уметничка удружења требало да буду професионалнија и да не очекују од државе да се она бори за њих. Поменуо је и да је ауторско право често селективно, да се надокнаде за ауторство не плаћају научницима и да библиотеке корисницима издају књиге, а да за то писцима не плаћају ауторска права за свако појединачно коришћење.

Редитељ и посланик Срђан Драгојевић (СПС) истакао је да аутори и интерпретатори годишње изгубе између пет до седам милиона евра пошто им емитери, али и продавци дискова и технике не уплаћују надокнаду за њихов рад.

„Ово није питање новца већ поруке да се у нашој земљи не поштује таленат, рад и интелектуална својина”, истиче Драгојевић.

М. С.